ИСТОЧНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ
Под појмом Источне железнице подразумевају се оне железнице које је градио барон Хирш у Отоманској империји. Солун- Митровица, Скопље – Ристовац и Белозе – Цариград. Аустроугарска је подржала барона Морица Хирша који је 1869. добио концесију за изградњу око 2400 km дуге линије Цариград–Једрене–Пловдив–Софија–Ниш–Приштина–Митровица–Сарајево са продужетком до турско-аустријске границе и са неколико огранака од којих је један требало да споји Солун са Приштином. На основу ове концесије Хирш је почетком 1870. основао два друштва, једно за изградњу, а друго за експлоатацију поменутих железница.
Барон Маурициус де Хирш
Сам Хирш није веровао у успех властитог подухвата и целокупан пројекат је искористио за успешно пословање на бечкој берзи. Када је било очигледно да изградња напредује исувише споро, искористио је 1872. развој политичке ситуације у Турској и долазак великог везира, који није био присталица железничког повезивања са западном Европом, да испослује ревизију уговора. Новим уговором дужина пројектованих линија смањена је на око 1300 km различитих и неповезаних сектора, чије је повезивање Порта преузела на себе. Од пројектованих линија најближе је српској граници била линија Солун–Скопље–Митровица, а једна од важних измена односила се на одустајање од изградње новопазарске железнице и споја преко Босне са Западом. Пре избијања Велике источне кризе 1875. и почетка Првог српско-турског рата, завршена је изградња линија Цариград–Једрене–Белова, Дедеагач–Једрене, Трново Сејмен–Јамбол, Солун–Скопље–Митровица и Бања Лука – Доберлин.
Пруга Солун–Скопље–Косовска Митровица грађена је од 1869 до 1874 године. Повезивање Солуна са Скопљем извршено је 9 августа 1873 године а у међувремену се гради и прва железничка станица у Скопљу названа „Ускуб“, након Балканских ратова преименована у „Српска краљевска станица Скопље“.
Прва железничка станица у Скопљу из 1873. названа „Ускуб“
Железничка линија Солун–Скопље–Косовска Митровица у дужини од 243 километра отворена је 1874 године.
Извод из старог реда вожње.
