FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Veličina stanice uskog koloseka Lašva lepo se vidi na ovoj fotografiji Detlefa Šikora.

http://wwww.google.com

Na drugoj fotografiji se vidi pruga uskog koloseka pored normalnog u pravcu Zenice.

http://www.google.com

Evo i mog priloga našoj diskusiji.
Izneću neke činjenice ali sam već umoran da bih nešto zaključivao.
Jutro je pametnije


Pruga je faktički prestala da postoji 1947 godine , kada je pušten u promet normalni kolosek Šamac-Sarajevo .
Ostao je u daljoj upotrebi deo Bos.Brod-Derventa-Doboj-Usora-Teslić a kasnije samo Bos.Brod-Derventa .
Pruga Slav.Brod-Bos.Brod je ukinuta 1960.godine izgradnjom novog mosta, Sarajevo-Lašvaje 1966.godine,
Doboj-Usora 1968.godine , Derventa-Doboj 1968.god. , Bos.Brod-Derventa 1969.godine i Zenica-Lašva 1975.god.


Evo još jedne stare slike Lašve. Da li tu moglo da se postavi i stane više koloseka iza zgrade stanice ostaje da se vidi :
Diskusija milana_s i sdz361 na ovu temu :

Poslano od sdz361 on 25.03.2010. - 20:35 u Uskotračne željeznice

Prelazak uske pruge sa desne na levu stranu normalne pruge Šamac - Sarajevo je bilo neposredno na ulaznim skretnicama stanice Lašva. Izvedeno je ukrštajem u nivou jer se nalazilo na staničnom području tako da je bilo osigurano ulaznim signalima a pod nadzorom staničnog osoblja. Evo slike tog mesta. Koloseci sa skretnicama u prvom planu su normalni a iza ukoso prolazi uzani kolosek. Poslano od milan_s on 25.03.2010. - 14:23 u Uskotračne željeznice
Hvala sdz361.
Ovo je stanica Lašva.
Odmah kad se prođu ova brda koja se vide, sa lijeve strane
nailazi rijeka Lašva, koja se tu ulijeva u rijeku Bosnu.
Tu se odvaja krak pruge, koja dolinom Lašve ide prema Travniku,
Jajcu, Drvaru, i dalje.


Poslano od sdz361 on 24.03.2010. - 23:47 u Uskotračne željeznice
U početku je služila i za putnički saobraćaj. verovatno su bili neki direktni vozovi za Travnik i Jajce. Na ovoj slici se vidi mimoilaženje putničkog voza na koloseku 0,76 u pravcu od Sarajeva i putničkog voza na normalnom koloseku koji ide u pravcu Sarajeva. Trebalo bi da je ovaj snimak baš iz stanice Lašva koja je u tom trenutku još u fazi radova (treći normalni kolosek se tek pravi).
Prema podacima koje ja imam putnički saobraćaj je na uzanoj pruzi između Lašve i Sarajeva održavan do 1959. godine. Od tada pa do ukidanja uzanog koloseka na ovoj relaciji 1966. godine na njemu su saobraćali samo teretni vozovi. Deo od Lašve do Zenice je korišćen i kasnije za putnički a pred kraj samo za teretni saobraćaj. Koliko znam deo pruge prema Zenici je korišćen i neko vreme nakon ukidanja ćire prema Travniku zbog jame Raspotočje rudnika uglja Zenica.

Gospodine Ivanjz, tek kad sam našao kartu Lašve bilo mi je sve jasno.

Nacrtao sam sebi skicu i analizirao.

Evo karte okoline Lašve iz koje se vidi da je stanica na desnoj obali reke Bosne i da voz koji ide ka Travniku mora poći ka Zenici a onda skrenuti levo duž reke Lašve. Od mesta skretanja idu paralelno uski i normalni kolosek ka Zenici što se i vidi na vašoj slici ( pazite normalni je bliži desnoj strani reke što dokazuje da nije bilo uskih koloseka iza stanice-videćete kasnije).

Iz grafika smo videli da je desno od stanične zgrade pravac za Zenicu a levo za Sarajevo.

Kad se krene prema Sarajevu uski kolosek prelazi preko normalnog i ide bliže reci Bosni (vidi se lepo na onoj slici), odnosno oba idu preme Sarajevu.

Na samoj stanici normalni koloseci su bliži stanici a uzani udaljeniji ( vidi se iz one moje "problematične" slike).

Čira iz SA nema nikakvih problema da ide ili ka ZE ili ka Travniku.

Čira iz ZE nema problema prema SA.

Ćira iu ZE ka Travniku mora ući u stanicu Lašva. Tu postoje dve mogućnosti : Lokomotiva se okreće na okretnici i normalno nastavlja za Travnik ili lokomotiva sa vagonima se vraća unazad ka Zenici do onog skretanja za Travnik i tu mora postojati trijangla.

Sa ova dva rešenja nema problema ni za lokalne vozove Lašva-Travnik-Jajce.

Ako nacrtate skicu i pogledate kartu i ovu moju priču , biće vam jasno da iza stanice nije bilo koloseka jer bi opet došlo do ukrštanja koloseka na putu ka Zenici.

Srdačan pordrav

PS. Vrlo je logično da je u stanici postojala okretnica i ložionica je je to bio solidan žel.čvor.
Ona vaša slika Lašve sa lok.ser.11 je verovatno iz perioda kada nije bilo više uzanog koloseka.

Ja ostajem pri tvrdnji da je glavna uzana stanica u Lašvi bila sa druge strane stanične zgrade. Uski koloseci nisu ni postojali sa ove strane gde su bili normalni. Sećam se toga vremena. Sačekaćemo sdž361-a pa neka on pokušda da da definitivno tumačenje.

G.Ivanjz, ja vidim da Vas i dalje buni ona fotografija stanice Lašva gde su i uzani i normalni koloseci.
Ja sam i mogao pogrešiti ali sumnjam da bi to učinio g.sdž361 u svojoj diskusiji sa g.milan_s na forumu zeleznice.net.

I mala ispravka sa moje strane : gde god sam pominjao "desna strana reke Bosne" treba da stoji leva.
Pobrkao sam gde teče reka Bosna

ivanjz napisao:Na drugoj fotografiji se vidi pruga uskog koloseka pored normalnog u pravcu Zenice.

http://www.google.com

Nešto mi ne štima? Da li je to stvarno između Zenice i Lašve? Što me buni? Lokomotiva serije 22 i elektrifikacija. U BiH seriju 22 je imala ložionic Prijedor. Na pruzi između Doboja i Sarajeva je dosta rano prestala parna vuča na putničkim vlakovima. Možda i nisam u pravu?

ivanjz napisao:Putnička kompozicija u stanici Bosanski Lužani.

Vidi se drvored ispred stanice. Da li ovaj drvored još postoji?

postoji,tj tu je sve zaraslo u drvece a mozda je neko drvo i originalno sa slike kao sto na mjestu gde je bila stanica u derventi ima sacuvana stara lipa koja se vidi i na svim starim razglednicama

Dva viđenja situacije kod stanice Lašva :

-kad se uveća bilje se vidi

crveno - uzani kolosek
crno (plavo) - normalni kolosek
Izvinjavam se što je loše nacrtano

Ovo sam zaboravio da dodam :

Ako u Lašvi nije bilo ložionice i postojala je trijangla kod skretanja za Travnik,
na 32 km je bila velika u Dolcu na Lašvi.
To je bio čest slučaj na uzanim prugama-recimo npr. Valjevo i Lajkovac