Iz secanja koje ne blede

[Petar]

Leto.Raspus-ferije.Una i Sana se sjedinile pa jedno vreme idu zajedno ali svaka svojom stranom dok se ne jednom ne pomesaju.
Od topline trava pozutila , izvlatala i visoka.Unska pruga sve to trpi onako celicno. Okom s vidi, malo se nakrivila u krivini i ceka...ceka voz.Zemlja i sve oko pruge treperi od vrceg vazduha.I gledam a ono pomalja se voz.Prvo lokomotiva crvena sa plavim branikom pri dnu .Polako pri , trepereci ,priblizavao se necujno.Cinilo mi se da i pisak sirene treperi , u toj toplini.Onda se zacu zvuk lokomotive pa zatim kloparanje tockova vagona Prodje pored mene a za njim i topao vazduh koji je nosio sa sobom.Visoka trava se njihala i pvijala , kao da se klanja njemu.
Da klanja , ona zna sta je lepota.