Prepoznavanje fotografija

[lozacev sin]

Po rukopisu na slici bih rekao da je ovo pruga u Istočnoj Srbiji. Gde ?

slika_25.jpg

На слици пише Изл Хегот да ли то није као излаз Неготин

[mali.paja]

Po rukopisu na slici bih rekao da je ovo pruga u Istočnoj Srbiji. Gde ?

slika_25.jpg

На слици пише Изл Хегот да ли то није као излаз Неготин

Ja sam u Negotinu bio par puta 1974. godine. Ovo mi ne sliči baš na ulaz/izlaz u Negotin?

[PECELJ]

Po rukopisu na slici bih rekao da je ovo pruga u Istočnoj Srbiji. Gde ?

Prikačeni fajl slika_25.jpg više nije dostupan

Na ovu fotografiju sam slučajno natrčao lutajući po Internetu.

Kasnije sam se malo zainteresovao i na kraju otkrio da je u pitanju Belgijska pruga a zahvaljujući forumu Timočke pruge.

Tamo za ovu sliku piše :

"Belgijska pruga na Negotinskoj strani Sokolovačkog tunela (fotografija muzeja železnice) "

Nešto o Belgijskoj pruzi je pisano na forumu-tema Istorija pruga normalnih koloseka : Zaječar-Negotin-Prahovo pristanište.

Belgijska pruga je u kasnijem periodu bila paralelna sa pomenutom prugom normalnog koloseka na deonici Vragožrnac-Mokranje :

Belgijska i pruga Zajecar-Negotin-Prahovo.jpg (115.74 KiB) Pogledano 1945 puta

To se vidi i na ovoj fotografiji :

Bel.pr. Чокоњар, гвоздени мост Српске железнице и дрвени мост Белгијске железнице (фотографија железничког музеја-1.jpg (178.15 KiB) Pogledano 1945 puta

Našao sam i ovaj članak iz 2008.godine o Belgijskoj pruzi :

Jubilej prve timočke pruge

Sagradili su je Belgijanci, pre 120 godina, da bi prevozili ugalj iz Vrške čuke do pristaništa na Dunavu

Zaječar – Prvog dana prvog vikenda u aprilu, u živopisnomVlaškom Dolu, kod Zaječara – odakle je pre 120 godina, iz prve stanice, prema dunavskom pristaništu u Radujevcu puštena u saobraćaj čuvena „Belgijska pruga”, prevozeći kameni ugalj iz Vrške čuke – održan je svojevrsni čas istorije. Na mestu gde se nalazila prva železnička stanica, u tek olistalom okolišu, u kanjonu Prlitske reke, okupili su se brojni članovi Kluba ljubitelja timočkih pruga, planinari, lovci , đaci sa učiteljima, mladi slikari ...
Uživali su u toplom, uveliko rascvetalom prolećnom danu slušajući priču o staroj pruzi. Bila je to prva industrijska pruga i prva pruga uskog koloseka u Srbiji. Građena je belgijskim kapitalom, istovremeno kada i rudnik u Vrškoj čuki, između 1886. i 1888. i bila u upotrebi 70 godina. O tome su prirodoljupcima i znatiželjnicima besedili Nebojša Jović, najneumorniji arhivski istraživač u Timočkoj Krajini i zaječarski železničari Petar Aranđelović i Dragomir Dejanović, najagilniji aktivisti Kluba ljubitelja timočkih pruga, koji je osnovan pre četiri godine.

Srpsko tehnološko čudo

Ova pruga, dugačka 82 kilometra, ostala je u narodu do naših dana upamćena kao „Belgijska pruga”. U opsežnoj studiji koja će uskoro biti objavljena povodom jubileja, istraživač Nebojša Jović zapisao je da je nepobitno utvrđeno da je u gradnji ovog timočkog i srpskog železničkog prvenca prvi put, kao građevinski materijal, upotrebljen beton. Prvi put je puštena u rad telefonska linija, prva u Srbiji, i prvi put je primenjeno pneumatsko bušenje sa komprimiranim vazduhom.
Istraživači su znatiželjnom svetu u Vlaškom Dolu, omiljenom sastajalištu Zaječaraca u vreme prvomajskih uranaka, govorili i o drugim zanimljivostima iz vremena gradnje „Belgijske pruge”. U izgradnju onovremenog tehnološkog čudovišta uloženo je ukupno 2,6 miliona dinara, u vreme kada je ukupni nacionalni dohodak Srbije bio 22 miliona dinara. Istovremeno, Belgijanci su tada u Vrškoj čuki izgradili najmoderniji rudnik uglja na Balkanu.
U Radujevcu, gde se pruga završavala, ugalj se u velikoj briketnici pretvarao u briket, potom tovario u parobrode i odvozio Dunavom u Evropu. Pruga je istovremeno prevozila i putnike, u oba pravca, a do dunavskog pristaništa stizali su i bakar iz Bora i vino i drugi poljoprivredni proizvodi iz Rajca i okolnih negotinskih sela. A iz Radujevca prema Vrškoj čuki i naseljima duž pruge, iz Evrope je stizala razna industrijska roba.
I tako je bilo sve do 1915. godine. Tada su bugarski okupatori prugu opljačkali, odnevši i šine i sva prevozna sredstva. Ipak, pruga je obnovljena odmah po završetku Prvog svetskog rata, a definitivno je otišla u penziju 1943. godine.

Priče za film

Pruge više nema, ali su ostale mnoge zanimljive priče o njenim graditeljima. Za to se najviše pobrinuo istraživač Nebojša Jović, koji ovu prugu, terenski i arhivski, istražuje duže od 15 godina. Pre godinu dana, kada je okončao istraživanje, u Negotinu je priredio veliku izložbu o staroj pruzi. Izložbu je otvorila ambasador Belgije u Beogradu Denis de Hauer.
Na izložbi se mogao videti i spisak graditelja, svih pojedinačno. Jović je uložio mnogo truda da bi ga sačinio, listajući mnoge izvore, belgijske i naše. A bilo je oko 2.500 graditelja, najviše iz Srbije. Među njima su bila i 84 vrhunska stručnjaka iz Italije i Belgije. Stručnjaci su dovedeni tada sa poznate pruge Cirih–Milano.
– Dugo sam sakupljao podatke o graditeljima – kaže nam Jović. – U tom ogromnom spisku, sa biografskim podacima, upisano je i gde je i kada je ko rođen, i gde je gradio, i ko su mu bili roditelji...
U toku gradnje pruge, u timočkoj dolini bilo je i žrtava. Ginuli su i smrzavali se. Jović je utvrdio da su sedmorica sahranjena na groblju u zaječarskom selu Tabakovac.
Euđenio Beltama, rođen u Urizanu, kod Milana, oženio se Zaječarkom i postao Timočanin. Pokrstio se i uzeo ime Ilija Petrović. On je čukundeda poznatog zaječarskog advokata Miomire Stanić.
Proslava jubileja prve timočke i srpske industrijske pruge trajaće cele godine, na raznim mestima. Krenulo se od prve železničke stanice u Vlaškom Dolu, ispod Vrške čuke. Istraživač Nebojša Jović kaže da je prikupljeno dosta materijala, možda i za jedan zanimljiv film. Radovalo bi ga da bude snimljen.

Stojan Todorović objavljeno: 07/04/2008

[ivanjz]

Negde u Makedoniji. Gde?

http://www.google.com

[ivanjz]

Lokomotiva K3 u Ljubljani kao izložbeni eksponat. Da li neko zna nešto više od njoj?

http://www.google.com

[PECELJ]

Preneto sa slovenačkog sajta :

Lokomotive K3 je vozile v Sloveniji na relaciji Poljčane-Slovenske Konjice (ozkotirna proga širine 0,76m). Njeni osebni podatki: dolžina 5,33m, višina 3,54m, teža 9,5t, hitrost 25km/h. Lokomotiva K3 je bila zgrajena leta 1892 v Linzu pod tovarniško številko 2775.

Zanimivosti: lokomotive te vrste so bile zgrajene le štiri. Danes so ohranjene le dve. Za to lokomotivo je vladalo zelo veliko zanimanje v tujini, da bi jo pridobili (ponujali so celo nove elektrolokomotive v zamenjavo).

SlikaLokomotiva_K3.jpg (151.65 KiB) Pogledano 1890 puta

DSC06537.JPG (216.28 KiB) Pogledano 1890 puta

[shuca]

Picture 309.jpg (215.83 KiB) Pogledano 1886 puta

[ivanjz]

Hvala g. Šuci i g. PECELJU na isrpnim informacija za ovu lokomotivu. Lepo izgleda!

http://www.google.com

[cira-1]

Gospodin Ivanjz je napisao :
Negde u Makedoniji. Gde?

Ta fotografija je snimljena u stanici Gradsko gde je bilo ukrštanje normalnog i uzanog koloseka.
Prijatelj iz Skoplja je rešio dilemu.

[ivanjz]

Da li je ovo naša lokomotiva?

http://www.google.com