Prijedor-Srnetica-Drvar-Lička Kaldrma-Knin

[mali.paja]

Dodao ivanjz:

Karta pruge:


Jedan od redova vožnje:


MALI PAJA KAŽE:

Titov vlak na Oštrelju 16.08.1975. godine. Lokomotiva broj 12, Partizanka. Oko podne je bila magla.







Drvar 16.08.1975.



Koliko znam sve je devastirano.

[ivanjz]

Lokomotiva Unrra 19 u stanici Drvar.

http://www.google.com

[ivanjz]

Železnička stanica Oštrica nalazila se neposredno pre Drvara iz smera Srnetice. Od ove stanice lokomotive su gurale voz u suprotnom smeru ili su možda uglavnom bile dve kao na slici Čarla Levisa. Ako bi bila jedna lokomotiva onda bi vozovi u Drvar ulazili sa lokomotivom na kraju voza. Da li je to tako bilo?

http://www.google.com

[PECELJ]

Grafički prikaz karakteristika ove pruge :

GRAF_PRILIK_31-05-1964_1.jpg (177.34 KiB) Pogledano 22575 puta

GRAF_PRILIK_31-05-1964_2.jpg (162.2 KiB) Pogledano 22575 puta

Izvor : HR forum

[PECELJ]

Postavljeno je pitanje od g.ivanjz u vezi ponašanja u stanici Oštrici.
Ja ću izneti neko svoje mišljenje, što ne mora da znači da je tako bilo.

Stanica Oštrica, kao reverzna, je imala jedan slepi kolosek, jednu skretnicu i drugi kolosek kojki je išao od skretnice ka Drvaru.
Ako pogledamo gornji GRF, razlika nad.visina Drvara i Oštrice je oko 70 m a pruga je duga oko 3,2 km.
Prosečan uspon(pad) je oko 22 o/oo a maksimalni oko 29 o/oo, što je poprilično.
Iz tog razloga smatram da su u oba smera išle 2 lokomotive-vučna i potisna.

Sad tu postoje 2 mogućnosti :

1 mogućnost :

Srnetica-ostrica-Drvar.jpg (35.79 KiB) Pogledano 22574 puta

Drvar-ostrica-Srnetica.jpg (29.94 KiB) Pogledano 22574 puta

2 mogućnost :

Zbog velikog uspona(pada) na relaciji Oštrica-Oštrelj- oko 26 o/oo, moguće je da su iz Oštrela išle 2 lokomotive kao i iz Drvara ka Oštrelju.
Tada nije bila potrevna dodatna lokomotiva za stanicu Oštricu.

[ivanjz]

Unrra 32 u stanici u Prijedoru.

http://www.google.com

[mali.paja]

Unrra 32 u stanici u Prijedoru.

http://www.google.com

Po dolasku iz Amerike i iskrcaju u Dubrovniku ova lokomotiva je imala prvi domicil Split.

[milanp]

Zamolio bih g. Pecelja da nam postavi nesto fotogtafija sa ove pruge iz knjihe A. Horna.

[PECELJ]

Kratki istorijat ove pruge :

Ova pruga je deo tzv. Steinbeis-ove železnice u Bosni (kasnije tzv.Šipadove železnice) :

Knin – Prijedor 233 km
Knin – Jajce 239 km (Srnetica-Jajce 106 km)
Srnetica-Ribnik Gornji 62

Srnetica_Karta.jpg (93.59 KiB) Pogledano 22513 puta

Izvor : sajt Grmeč

Sve do kraja prvog svetskog rata čuveno austro-ugarsko šumsko deoničarsko društvo "Steinbeis" je posedovalo svoju 760 mm železnicu "Steinbeisbahn" u direktnom vlasništvu i dužini od 400 km sa 33 lokomotive, petstotinjak teretnih, te 60 putničkih vagona, 18 drvenih tendera za vodu i potrebne radionice za održavanje lokomotiva i pruge u Drvaru.

Ta mreža je bila sastavljena od glavnih linija:

1. Lička Kaldrma-Srnetica-Prijedor: 232km
2. Srnetica-Jajce: 106km
3. Srnetica-Ribnik Gornji: 62km

Uzana pruga Knin - Oštrelj je otvorena za teretni promet 1902.godine .Ta pruga je poslije produzena do Prijedora, pa je putnicki promet od Knina do Prijedora otvoren 10.10.1914.godine.
Ukupna duzina pruge Knin - Prijedor je bila 232,8 km.


Na deonici pruge Knin - Lička Kaldrma je napravljena konverzija na normalni kolosijek 1435 mm kada je 29.11.1948.godine za promet otvorena pruga normalnog kolosijeka Bihać - Knin.

Važniji periodi za ovu prugu su :

1. [1889. - 1920.] Štembajzove željeznice (Steinbeisbahn)
Period izgradnje i austrougarske eksploatacije ove uskotračne željezničke mreže kojom su jurile parnjače germanskog porijekla. Među najbrojnijima su bile lokomotive "Weitzer", "O&K - Orenstein & Koppel OHG", "Maffei", "Krauss", "Krauss-Maffei AG", "Jung-Jungenthal GmbH" i još nekih drugih proizvođača. U arhivama se govori mnogobrojnim parnjačama iz tog doba.

2. ŠIPAD-ove željeznice - [1921. - 1945.]
Period u kojem je bila prava ekspanzija ove pruge koja je u paraleli sa starim lokomotivama uzimala još novih od istih proizvođača ili nekih novih kao "Henschel & Sohn", " Mavag " i mnogih drugih, uzimatih bilo u zakup ili kupovnjem. Broj lokomotiva se povećava u ŠIPAD-ovim mrežama. Prava industrijska revolucija za ove pruge.

3. Nacionalizacija TPŽ i period JŽ - [1946. - 1976.]
Period poslijeratne nacionalizacije privatnih železnica i pokretanja rada ove pruge je bio dosta ograničen u poređenju sa predratnim vremenom. Da bi 70-tih godina došlo do njenog definitivnog gašenja. Pored postojećeg starog Šipadovog voznog parka mogle su se sad ovdje sretati i novije lokomotive češkog porijekla "Škode" i po koja domaća parnjača "Đuro Đaković"

Promet na uzanoj pruzi Knin – Lička kaldrma je obustavljen 29.11.1948.
Promet na uzanoj pruzi Prijedor - Drvar je obustavljen 1.6.1975.
Promet na uzanoj pruzi Licka Kaldrma - Drvar je obustavljen 28.5.1978.

Izvor : sajt Grmeč

Gledajući ovu istoriju pruge, možda bi u naslovu trebalo dodati i stanicu Knin ?

[PECELJ]

Dve karte ove trase pruge iz različitih perioda :

mapaprugedrvarprjedordr.jpg (241.37 KiB) Pogledano 22513 puta

Izvor : HR forum