Beogradski tramvaji

[Vesa]

Gospodine JŽ 363, hvala za ove podatke. Jesu li imali Kolbenovu elektroopremu?
Inače, pre manje od mesec dana bio sam u Zagrebu. Vozio sam se dvaput tramvajem i imao sam sreće da me prvi put vozi Đuro 201 na liniji 2, a potom ČKD na liniji 6. Mada je bilo jako sparno, a tramvaji puni i bez klime, uživao sam. Nedostaju mi u Beogradu, mogli su još da voze.
Ova slika mi je zanimljiva, jer mislim da se u pozadini, na trećem koloseku na Pristaništu, vidi jedan BBC koji čeka sečenje.
Kod nas to ide po kratkom postupku.

[JŽ 363]

Moraću da proverim što se tiče elektroopreme, ali nisam siguran da imam taj podatak. Pre godinu dana sam takođe bio u Zagrebu i nauživao se vožnjama u T4 i TMK 201 - pre svega ovi drugi su možda manje provetreni, ali T4 su savim o.k.

[mali.paja]

Gospodne Mali Paja, žao mi je što ste se naljutili zbog spominjanja Božićeve kočnice u negativnom kontekstu, ali u ovim prevrtanjima tramvaja koje smo spominjali zaista nije funkcionisala. Ne znam ništa o tim kočnicama, ali me zanima šta se dogodilo. U jednom slučaju tramvaju je spala trola, u drugom slučaju nije. Znate li možda nešto više o tome kako je funkcionisala ta kočnica i šta je moglo da se dogodi?

Nisam se ja naljutio. Malo mi je čudno da je kočnica dobra za vlakove a za tramvaje nije. Još se ponegdje mogu naći ali rijetko vagoni sa kočnicom Božić. Mislim da na HŽ-u te kočnike imaju muzejski vagoni ali oni nisu već godinama vozili.

[JŽ 363]

Tramvajske linije u Beogradu tokom šezdesetih godina dvadesetog veka

Gospodine Veso, listao sam vaše prethodne postove vezane za nekadašnje linije, pa bih vam postavio par pitanja:

- naveli ste da su na liniji za Čukaricu između ostalog saobrćali i novi TMK 101. Da li ste sasvim sigurni u to? Pored toga, da li znate tačnu godinu u kojoj je prekinut saobraćaj na toj pruzi - spominjane su bile razni periodi, od početka 60-ih, pa sve do 1967?

O Gošinim tramvajima postoji jako malo informacija; po srodnim forumima se uglavnom moglo saznati da su se mnogo kvarili, pa su stoga brzo povučeni. Zaista, fotografija je jako malo, njihovo postojanje, jedva da je primetno. Da li znate kada su bili nabavljeni - postoji podatak o 1956. godini, da li je pouzdan? Da li znate kada su povučeni - na forumima se provlači podatak o 1968. godini u kojoj su rashodovani, ali je moguće da su povučeni još pre. Da li su možda povučeni dolaskom "malih" Đura - i njih je bilo 10, saobraćali su na istoj liniji, a pretpostavljam da (naročito u to vreme) otpis 10 tramvaja nije mogao da protekne "tek tako", bez nadopune novim vozilima?

Što se tiče Breda 2, znamo da su pred sam kraj rada dobile pantografe. Ali, da li su (uprkos tome) ostale u redovnom saobraćaju, ili su bile garažirane kao rezerva pre otpisa? Pre nekog vremena sam razgovarao s prijateljem koji se živo seća perioda 70-ih i 80-ih, i koji tvrdi da nakon modernizacije vozne mreže uopšte nije viđao Brede 2.

[Vesa]

Ja se sećam da je krak linije 4 od Gospodarske mehane do Čukarice ukinut 1967. godine. Ali, to treba uzeti uslovno jer su sećanja varljiva (imao sam tada samo osam godina), a nemam pouzdan podatak. Do tada su na liniji 4 saobraćali "Ringhoferi" i ono što bi preteklo od linije 2 - tramvaji AEG i BBC. Potom je linija 4 jedno vreme saobraćala do Topčidera, sećam se da smo jednom išli na školski izlet "Ringhoferom" do Topčidera. Potom (ne sećam se tačno kada), rekonstruisana je okretnica kod Sajma, i "četvorka" je počela da okreće tu. To je trajalo sve do oko 1976, kada su linije 3 i 4 spojene u "trojku" od Novog groblja do Rakovice.
Ne znam kada su tačno "Đure 101" počele da voze na liniji 4, ali to nije bilo pre povlačenja "Ringhofera" iz saobraćaja, ja mislim 1970. godine.
O "Gošama" ne znam ništa više nego vi. Mislim da ste u pravu da su isečene posle dolaska svih deset "Đura 101", ali mislim da njihovo povlačenja iz saobraćaja nije izazvalo naročitu štetu jer su se često kvarile pa nisu mnogo vozile. Nikad ih nisam video na nekoj drugoj liniji sem na "šestici".
Kad je došlo svih trideset naručenih "Đura 201", "Brede Đenove" druge serije izgubile su glavnu ulogu na "trojci", ali su vozile izvan špiceva, vikendom i leti, u vreme godišnjih odmora, kad linija 3 nije bila pretrpana rakovičkim radnicima. Ovo zato što su se vozačke kabine "Đure" leti jako zagrevale. "Brede" su povučene iz saobraćaja i isečene odmah po dolasku tramvaja KT4.

[sdz361]

Gospodne Mali Paja, žao mi je što ste se naljutili zbog spominjanja Božićeve kočnice u negativnom kontekstu, ali u ovim prevrtanjima tramvaja koje smo spominjali zaista nije funkcionisala. Ne znam ništa o tim kočnicama, ali me zanima šta se dogodilo. U jednom slučaju tramvaju je spala trola, u drugom slučaju nije. Znate li možda nešto više o tome kako je funkcionisala ta kočnica i šta je moglo da se dogodi?

Nisam se ja naljutio. Malo mi je čudno da je kočnica dobra za vlakove a za tramvaje nije. Još se ponegdje mogu naći ali rijetko vagoni sa kočnicom Božić. Mislim da na HŽ-u te kočnike imaju muzejski vagoni ali oni nisu već godinama vozili.

Božićeva kočnica je bila veoma pouzdana kočnica i nije poznato da je bilo nekih većih udesa poveznaih sa njenim funkcionisanjem a korišćena je veoma dugo. Zato da je malo verovatno da je njeno funkcionisanje bilo razlog nesrećama koje su "Brodski" tramvaji imali na Dedinjskoj pruzi. Za jednu od dve nesreće u jesen 1939 to je i zvanično ustanovljeno jer se u natpisima u štampi navodi da je komisija ustanovila da su sve kočnice na tramvaju bile ispravne i da je razlog nesreće nepravilno rukovanje od strane kočničara. Ja mislim da je to uzrok i druge nesreće jer su ovi tramvaji imali čak tri nezavisne kočnice: električnu, vazdušnu tj. Božićevu i ručnu. Na padu kakav je na Dedinjskoj pruzi uobičajeno bi koristili električnu kočnicu sa kojom se održavala brzina, vazdužna je aktivirana samo prilikom zaustavljanja a ručna je služila kao rezerva. Nemoguće je da su sve tri kočnice otkazale u isto vreme. Dakle čak i ako je zbog nekog kvara vazdušna kočnica bila nefunkcionalna to nije smelo da dovede do nekontrolisanog kretanja tramvaja.

Po svemu sudeći kočničar je vozio malo brže (ili zbog nekog problema izgubio dejistvo električne kočnice) i kasno aktivirao vazdušnu ili ručnu kočnicu koje na tako velikom padu nisu više mogle da zaustave teško vozilo. To se sigurno desilo u jednom od ova dva slučaja jer se iz izjava putnika vidi da su oni pre nesreće osećali dim i pominje se da su "kočnice izgorele". To znači da je kočničar kasno počeo da koči, da je pokušavši da smanji preveliku brzinu prejako pritegao kočnice od kojih je bar jedna blokirala osovinu i umesto kotrljanja točka počelo je njegovo klizanje (a poznato je da to umanuje silu kočenja). Kao posledica toga zbog velikog trenja kočna papuča je počela da gori (što dodatno smanjuje silu kočenja) i još ako su šine bile malo klizavije (a u jesen je obično tako) nije više bilo šanse da se vozilo zaustavi. Ovakve stvari su se inače u to vreme relativno često događale i na železnici, samo što zbog profila železničkih pruga obično nisu dovodile do iskakanja vozova.
Zašto se ovo desilo baš sa "Brodskim" tramvajima: oni su bili daleko teži od većine drugih vozila DTO i očigledno su neki kočničari koji su obično radili na drugim linijama, sa lakšim tramvajima, lako grešili u proceni brzine (ti tramvaji tada nisu imali brzinomere) i momentu i potreboj sili kočenja.
Upravo zbog ovakvih stvari su kasnije na tramvajima (i na nekim železničkim vozilima) uvedene šinske kočnice jer one ne zavise od trenja između točka i šine tj. papuče, ne mogu da blokiraju točkove i dovedu do proklizavanja vozila.

[mali.paja]

Da li su Gošini tramvaji bili osim u Beogradu još gdje u upotrebi? Možda samo na probi? Pokušat ću i u Zagrebu nešto doznati. Zašto je Beograd imao posebne kočničare na tramvaju? Da li je na svim linijama to bilo ili samo na brdskim? Pretpostavljam da je tramvaj imao sigurno i konduktera? Previše službenog osoblja na tramvaju. Ovo me podsjeća na parne lokomotive u Poljskoj. Upoznao sam 1 prometnika u Poljskoj koji je prije bio ložač. Rekao mi je da su njihove parnjače imale troposijed: strojovođa, ložač i pomoćnik strojovođe.

[sdz361]

Da li su Gošini tramvaji bili osim u Beogradu još gdje u upotrebi? Možda samo na probi? Pokušat ću i u Zagrebu nešto doznati. Zašto je Beograd imao posebne kočničare na tramvaju? Da li je na svim linijama to bilo ili samo na brdskim? Pretpostavljam da je tramvaj imao sigurno i konduktera? Previše službenog osoblja na tramvaju. Ovo me podsjeća na parne lokomotive u Poljskoj. Upoznao sam 1 prometnika u Poljskoj koji je prije bio ložač. Rekao mi je da su njihove parnjače imale troposijed: strojovođa, ložač i pomoćnik strojovođe.

Nije bilo posebnih kočničara na beogradskim tramvajima, već samo vozača i konduktera. U Beogradu se vozač tramvaja tradicionalno, još od vremena Francuskog i Belgiskog društva nazivao kočničar. Ne znam zašto je izabran taj termin. Možda je bio problem što su na francuskom i vozač i kondukter ista reč (conducteur) pa pošto je izraz kondukter već od ranije na železnici korišćen za osobu koja izdaje i kontroliše karte, vozač tramvaja je nazvan kočničar. Dakle kočničar na železnici je nešto sasvim drugo od kočničara na tramvaju (bar u Beogradu).

Gošini tramvaji sigurno nisu korišćeni nigde druge sem Beograda iako je bilo planirano da se prave i za druge gradove u Jugoslaviji. Ali pokazali su se vrlo loše i njihova proizvodnja nije nastavljena. Imam negde još podataka o njima i neke fotografije ali trenutno ne mogu to da pronađem.

[Vesa]

Gospodine Mali Paja, uvek su "komisije" nalazile da je kriv kočničar. Posle bi to palo na sudu.

[JŽ 363]

Vratio bih se još malo Gošinim tramvajima, uz par informacija koje sam pronašao. Prema podacima iz monografije GSP "60 godina", GSP je tokom 1951. godine u Goši naruči(l)o izradu 10 tramvaja; izrada mehaničkog dela je bila poverena Goši, dok je elektrooprema trebalo da bude izrađena u "Severu" iz Subotice. Planirana je i izrada novog obrtnog postolja ali se, zbog nedostatka vremena, od toga odustalo, pa su novi tramvaji dobili postolja kakva su bila konstruisana i za kola g.b. 201, uz neke modifikacije. U tekstu se dalje navodi da je i prilikom koncipiranja elektrovučnih motora primenjen koncept sličan torlejbuskom, pa je očigledno da su novi tramvaji izrađeni uz brojne kompromise. Što možda objašnjava njihov kasniji neuspeh.

Interesantno je da je Goša konstuisala još jedan prototip tramvaja, koji je takođe bio u Beogradu, a mislim da je o njemu do sada najmanje pisano. Njegova fotografija se inicijalno bila pojavila na forumu "Railserbia.net" i ja je prenosim;



Na boku tramvaja ispisana je reklama iz koje saznajemo da je reč o prototipu tramvaja izrađenog u saradnji "Goše", "Elektrosrbije" i "Severa".
Mislim da tramvaj ne nosi nikakav garažni broj (a možda se ne vidi), pa se pitam da li je uopšte pripadao GSP-u, ili je u Beogradu bio samo na test-vožnjama?

Ostaje i pitanje da li je na probi bio pre ili nakon serijskih "Goša", i koje godine?
Kakav je bio njegov tehnički koncept?

Ukoliko neko ima kakvo saznanje, ne bi bilo loše da ovde to podeli.