Beogradski tramvaji

[Vesa]

Siemensov tramvaj, linija...

Neki delovi slike su nažalost obrađivani.

Fotografija je iz Karađorđeve ulice, a linija je verovatno 5, jer su "Siemensi" vozili na "petici" a AEG i BBC na "dvojci".

[Vesa]

Kako se beše naziva model ovog tramvaja?
Izvinjavam se ako se o njemu već govorilo.

Napred je "Ringhofer" rekaroserizovan u "Jasenici" tokom Drugog svetskog rata. To znamo po tome što ima ravan prednji deo, oni koji su rekaroserizovani posle rata imali su zaobljen prednji deo. Iza njega je AEG, a poslednji u nizu je AEG gb 4, poznajemo ga po tome što je imao različitu karoseriju od drugih AEG-ova. Fotografija je snimljena u depou na Dorćolu, odnosno u jednom njegovom delu kojeg radnici popularno zovu "Zmijarnik". U vreme kad je snimljena ova fotografija, okretnica na Sajmu nije bila u funkciji.

[Vesa]

Siemens na puštanju u rad linije broj 6.

Ovo je BBC, gb 17. Inače, jedna od retkih fotografija tramvaja BBC s prikolicom.

[Vesa]

Ulica Kneza Miloša, godina nepoznata.

Ovo je sam prelaz iz pedesetih u šezdesete, jer je 1962. godine pruga izmeštena u Savssku ulicu.

[661-441]

Hvala za informacije, gospodine Vesa.

[Vesa]

U potpunosti se slažem da je nepotpuno nazivati tip vozila samo po isporučiocu elektroopreme. Međutim, tu se dolazi do problema terminologije i klasifikacije, bar kada su u pitanju ovi tramvaji – mehaničku opremu je izradio jedan proizvođač (valjda?), električnu čak dva (jedna u brodskim tramvajima, druga u palanačkim), dok su karoserije (iako identične) takođe izrađene u dve različite fabrike. Kako onda imenovati ove tramvaje i da li ih uopšte svrstavati u isti tip? Ovo je slučaj i sa drugim tipovima tramvaja iz tog perioda (da ne spominjemo trolejbuse, kod kojih je konfuzija još veća). Najlakše rešenje bi bilo u korišćenju složenog naziva (npr. „Škoda-Jasenica, BBC-Brod), svuda gde ne postoji neka službena fabrička oznaka vozila (mada bi valjda i ona morala postojati).

Vezano za ove tramvaje: da li su šasije sa obrtnim postoljima izrađene prema licenci ili su u potpunosti bile projektovane u domaćim fabrikama? Ukoliko je ovo drugo u pitanju, onda bi ovo zaista mogli biti prvi domaći tramvaji.

Ne znam. Znam da je tramvaj "projektovan" u DTO u Beogradu i da se kao konstruktor vodi inženjer Bogdan Stefanović. Znam da je u tom vremenu bio najduži beogradski tramvaj (14 metara) i da je mogao da primi 96 putnika. Imao je četiri osovine i četiri motora od po 40 KS. Prvi put je kočničar bio odvojen posebnom kabinom i prvi put je mogao da se sedi dok upravlja tramvajem (do tada su kočničari stajali). Tramvaj je imao najmoderniji gromobran. Navodno je konstruisan tako da može da vuče dve prikolice pod punim opterećenjem, ali nikada nije vukao više od jedne - s tim da je na brdskim linijama vozio isključivo bez prikolica. Imao je instalisano električno grejanje za zimu i velike ventilatore za leto. Vrata je zatvarao vozač, "naročitim mehanizmom", tako da je "iskakanje i uskakanje bilo onemogućeno". DTO je hvalio ove tramvaje ovako: "Pored ručne i električne kočnice, sistem je kompletiran i najnovijom konstrukcijom Božićeve kočnice", ali ne znam ništa više o njoj sem da očito nije bila naročito pouzdana.

[661-441]

PCC tramvaj...

[Vesa]

Niko od nas nije "potreban" ovde, ovde smo zato što želimo tu da budemo. Učinilo mi se da smo od slikovnice unapredili forum i počeli da razgovaramo, a vi hoćete da idete. Ne znam ko je moderator i zašto vam briše teme, ali ako se raziđemo, odoh i ja.

Fotomaterijali su dragoceni i lepo je da su dostupni, ali sami po sebi ne kazuju mnogo (a i lako nestaju s neta nakon nekog vremena) – još više se radujem pisanoj reči i istraživanju koje može da odvede ka novim otkrićima, i prvenstveno je to razlog da se aktivnije uključim u ovu temu.

Veso, hvala što ste novinske članke iz 1939. godine podelili s nama; izuzetno vredan materijal čijim uvidom se tek otvaraju nova pitanja. Postavljam neka;

Da li su tramvaji BBC/Jasenica inicijalno bili nabavljeni za potrebe pruge za Dedinje, ili su tamo raspoređeni tek kao novi i nešto jači? Postoje li saznanja o tome?

Da li je na ovoj pruzi i pre toga bilo nesreća? Koliko sam svojevremeno saznao, nakon ovih, dogodila se još jedna (tokom okupacije), koja je bila razlog za obustavljanje tramvajskog saobraćaja na ovoj trasi.

Iz članka o novembarskoj nesreći, uspeo sam da razaberem podatak o dve žrtve prethodne nesreće, iako prethodni članak navodi samo kočničara kao jedinog poginulog. Moguće je da je u međuvremenu još neko podlegao povredama.

P.S. Nepristojno je da kao „svež“ član otvaram nove teme, ali ostajem pri predlogu da se materijali eventualno raspodele u više tema (bar dve), kako bi se dobilo na preglednosti.

Jedino što pouzdano znam, to je da ovi tramvaji nisu inicijalno nabavljeni za potrebe linije 12, nego su tamo raspoređeni kao teži i samim tim stabilniji. Bilo je još nesreća na toj pruzi i tačno je da je pruga ukinuta ujesen 1942, posle jedne nesreće u kojoj je "Siemens" iskočio iz šina. Nemam, na žalost, dovoljno vremena za ozbiljnija i temeljnija istraživanja, ali svako eventualno novo saznanje rado ću podeliti ovde. Znam da je kočničar Đorđe Čebo, akter nesreće iz septembra, optužen pred sudom da je skrivio nesreću, ali ga je sud oslobodio. U toj nesreći stradao je jedan pružni radnik koji se nije sklonio kad je tramvaj naišao, računajući da će tramvaj stati na stanici, ali da li je još neko kasnije podlegao povredama - ne znam.

[661-441]

Duwag GT6, proizveden 1967. godine.
Beogradu su poklonjeni od strane Bazela 2001. godine i do danas su odlični tramvaji.

[Vesa]

PCC tramvaj...

Ovo je fotografija iz Belgije, pre nego što je prodat Beogradu.