Mnogo šta od svega ovoga čovek postiže zajedničkim radom i družeći se. Ova grupa gospode na prikazanoj fotografiji očigledno da nije imala pomenutih problema oko gužve i preskakanja preko korpi i dzakova. Čini nam se da su snimljeni dok su čekali da voz naidje i da se polako i opušteno ukrcaju u prvi razred gde je vladala, za to vreme, izvesna raskoš. Plišana sedišta, sve čisto i udešeno, a, ako je hladno, i zagrejano. Dame su obučene po poslednjoj modi, sa damskim tašnicama u rukama i kapama na glavama, reklo bi se „francuskim“, a i poneki šeširić je tu. Ni muška gospoda ne zaostaje: obavezna „građanska“ odela, svetle košulje sa kravatama, a „promuvala“ se i jedna „leptir“ mašna. Neki imaju šešire dok su oni gologlavi u manjini. U grupi su jedan dečak i devojčica, takođe obučeni po poslednjoj modi. Mora da su svi ovako lepi krenuli na neko slavlje koje je bilo od velikog značaja, a možda su živeli tako lagodno da im je ovakav način oblačenja bio uobičajen. Gledajući ih ovako lepo obučene i doterane, možemo da pomislimo da je Gornji Milanovac u to vreme kipeo od bogatstva i zadovoljstva. A možda su bili odbor za doček neke važne ličnosti ili grupe ljudi, pa se trebalo predstaviti u što lepšem svetlu.
Sve je to lepo, ali u Srbiji ne može ništa da promakne bez seljaka. Sasvim levo na fotografiji vidimo jedno seljače koje je lepo obučeno, ali ne po poslednjoj modi, već onako tradicionalno. Reklo bi se da sa radoznalošću posmatra tu gospodu koja na njega ne obraća pažnju.
Kao i mnoge železničke stanice u prošlosti, tako i na ovoj gornjomilanovačkoj vidimo korpe sa cvećem što znači da je fotografija, verovatno, nastala u nekom hladnijem jesenskom danu.