Je li ostalo bilo dobro ? Mora se neki put desiti i grepka !!! Stigle su i godine
Sipska vuča
- PECELJ
- Uber minister
- Poruke: 8240
- Pridružen: 01 Apr 2012, 18:47
- Kontakt:
Re: Sipska vuča
- PECELJ
- Uber minister
- Poruke: 8240
- Pridružen: 01 Apr 2012, 18:47
- Kontakt:
Re: Sipska vuča
Три монарха на Ђердапу 1896. године
"Крај 19. века (од 1889. до 1900) обележили су велики регулациони радови на ђердапском сектору Дунавa. Регулацијом је обухваћен знатан простор Ђердапа, од Брњице до Кладова. Највећи део радова завршен је до 1896. године, првенствено изградњa Сипског канала.
Такав велики подухват био је разлог за велику свечаност.
Билo је то 15. септембра 1896. по јулијанском, односно 27. септембра 1896. по грегоријанском календару. Свечаном отварању Сипског канала присуствовали су аустроугарски цар и краљ Фрања Јосиф, румунски краљ Карол I и српски краљ Александар Обреновић.
Према историчару Милошу Петровићу, тројица владара првобитно су возовима дошли у Оршаву, која је тада била део Аустро-Угарске.
Краљ Александар је путовао железницом кроз тадашњу Аустро-Угарску, прешавши
границу из Београда у Земун и преко Суботице, Сегедина и Темишвара стигао у Оршаву где га је, уз интонирање српске химне, дочекао цар Фрања Јосиф који једошао дан раније. Bозом је стигао и краљ Карол I.
Владари су се потом укрцали на пароброд ,,Фрања Јосиф I” који је у 10 сати свечано први ушао у новоизграђени Сипски канал. Уз почасну пуцњаву, виjориле су се бројне заставе Аустро-Угарске, Румуније и Србије, али и једна Османског царства, са. минарета џамије на острву Ада Кале. Српским тробојкама је нарочито била окићена Текија, како су пренеле "Српске новине" ...
Након обиласка Казана и Бање Херкулане, око 22 сата краљ Александар је приспео у Текију, дочекан ватрометом и поздравима мештана на челу са начелником Крајинског округа. Краљ је у 5 сати изјутра напустио Текију, отпловивши "Делиградом".
__________________________
Фотографије у илустрацији снимио је оршавски фотограф Геца Хутерер.
Горња фотографија приказује пароброд са тројицом владара у Сипском каналу. У средишту доње фотографије је краљ Александар Обреновић са мајком краљицом Наталијом."
Узвор : Мирјана Зорић
"Крај 19. века (од 1889. до 1900) обележили су велики регулациони радови на ђердапском сектору Дунавa. Регулацијом је обухваћен знатан простор Ђердапа, од Брњице до Кладова. Највећи део радова завршен је до 1896. године, првенствено изградњa Сипског канала.
Такав велики подухват био је разлог за велику свечаност.
Билo је то 15. септембра 1896. по јулијанском, односно 27. септембра 1896. по грегоријанском календару. Свечаном отварању Сипског канала присуствовали су аустроугарски цар и краљ Фрања Јосиф, румунски краљ Карол I и српски краљ Александар Обреновић.
Према историчару Милошу Петровићу, тројица владара првобитно су возовима дошли у Оршаву, која је тада била део Аустро-Угарске.
Краљ Александар је путовао железницом кроз тадашњу Аустро-Угарску, прешавши
границу из Београда у Земун и преко Суботице, Сегедина и Темишвара стигао у Оршаву где га је, уз интонирање српске химне, дочекао цар Фрања Јосиф који једошао дан раније. Bозом је стигао и краљ Карол I.
Владари су се потом укрцали на пароброд ,,Фрања Јосиф I” који је у 10 сати свечано први ушао у новоизграђени Сипски канал. Уз почасну пуцњаву, виjориле су се бројне заставе Аустро-Угарске, Румуније и Србије, али и једна Османског царства, са. минарета џамије на острву Ада Кале. Српским тробојкама је нарочито била окићена Текија, како су пренеле "Српске новине" ...
Након обиласка Казана и Бање Херкулане, око 22 сата краљ Александар је приспео у Текију, дочекан ватрометом и поздравима мештана на челу са начелником Крајинског округа. Краљ је у 5 сати изјутра напустио Текију, отпловивши "Делиградом".
__________________________
Фотографије у илустрацији снимио је оршавски фотограф Геца Хутерер.
Горња фотографија приказује пароброд са тројицом владара у Сипском каналу. У средишту доње фотографије је краљ Александар Обреновић са мајком краљицом Наталијом."
Узвор : Мирјана Зорић
Ko je na vezi
Korisnika pregleda ovaj forum: Nema registrovanih korisnika i 40 gostiju