FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Sve vezano za ovu nekada vrlo važnu prugu

Jovanla je napisao:

Petar Milenković

GRAĐENJE PRUGE VALJEVO –LAJKOVAC-OBRENOVAC-ZABREŽJE

“Posle građenja naših glavnih železničkih pruga u dolini Morave, osetila se
odmah potreba i za građenje ove pruge; kao što smo videli, ona se
među prvim sporednim prugama i trasirala.

Plodna i bogata dolina Kolubare i jaka trgovačka i izvoznička mesta
Valjevo, Ub, Lazarevac i Obrenovac izvozila su žita, šljive i ostale vrste
voća, kao i svinje i sitnu i krupnu stoku u Austro-Ugarsku Savom i
Dunavom i zato ova im je pruga bila veoma potrebna, da im olakša
i ubrza izvoz.

Radi obeležavanja i izrade definitivnog plana ova je pruga podeljena u
dve sekcije: I sekcija Valjevo-Jabučje sa sedištem u Valjevu i šefom
sekcije g. Mihajlom Ilićem i II sekcija jabučje-Zabrežje sa sedištem u
Obrenovcu sa šefom sekcije g. M.Milosavljevićem.

Obeležavanje se vrši u god. 1904 do 1905 i već 26 septembra 1905
izdaju se obe sekcije na licitaciju i to:
I sekcija izdata je preduzimaču Nikoli Lukiću,a II sekcija izdata je
preduzimačima S. Nikoliću i Vujiću. Sa građenjem je otpočeto marta
1906 god.

I njeno građenje otpočeto je pre nego što je zaključen zajam za železnice
u sumi od 35,000 000. – din. Iz ranije odobrenog zajma od 15,000 000,
- din. Za građenje novih pruga kod Uprave fondova a na bazi 5% prireza,
otpočeto je građenje i ove pruge.

Na ovoj pruzi nije bilo naročitih teškoća pri građenju a i nije ni imala
velikih objekata. Jedino se bilo pojavilo klizanje i survavanje nasipa kod
žutog brda, koji je bio izrađen od rđavih materijala. Pruga je dugačka
67,4 km. I predata je saobraćaju 16 septembra 1908 god. Koloseka je
0,76 m. “

.


Živeo voz! Vek valjevske železnice.
(Tekst g. Zdravka Rankovića,
novinara izdavačkog preduzeća ”Kolubara” iz Valjeva, objavljen za
stogodišnjicu pruge Zabrežje – Lajkovac – Valjevo.)


U ponedeljak, prvog (14. po novom kalendaru) septembra u 16 časova
1908. godine, počeo je saobraćaj prugom uzanog koloseka Zabrežje
-Obrenovac-Lajkovac-Valjevo. Dva dana ranije, uveče, sastavljene su u
Lukavcu šine koje su do tada postavljane od Valjeva i od Zabrežja. (To
je oglašeno sa dva puščana pucnja i dve svetleće rakete i proslavljeno
zakuskom od šest pečenih ovnova i buretom vina.)

Dužina pruge 67,4 kilometra; širina koloseka 0,76 metara. Stanice:
Zabrežje, Obrenovac, Stubline, Brgule, Mali Borak, Skobalj, Jabučje,
Lajkovac, Slovac, Divci, Iverak i Valjevo (jedina prve klase). Njihovi
šefovi: Zabrežje – Dragutin Milojević, Obrenovac – Milan Sretenović, Mali
Borak – Dragoljub Kostić, Jabučje – Boža Lazarević, Lajkovac – Dušan
Trifković, saobraćajni činovnik VII klase, Slovac – Svetozar Đukić, Divci
– Dragoljub Nikolić, Iverak – Dimitrije Pavlović, Valjevo – Nikola
Vukadinović, saobraćajni činovnik IV klase. Postojalo je i pet postaja.


Kompoziciju od četiri vagona druge i treće klase sa bogato okićenom
lokomotivom, koja je tog dana polazila iz Zabrežja, ispunili su gosti iz
Beograda, dotle pristigli lađom. Sa državnim činovnicima viskog ranga
bila je skupina beogradskih Valjevaca koja nije odolela izazovu da na taj
način putuje u zavičaj. Među njima se nalazio i dr Milorad Gođevac koji
se, četiri godine ranije, zarekao da će opet otići u Valjevo tek kad
proradi voz. „Putnici su – posvedočile su onovremene novine – uživali u
vožnji, u lepotama Posavine, Tamnave i Kolubare”.


Na usputnim stanicama prvim putnicima prugom Zabrežje-Valjevo
pridruživali su se ugledni seoski domaćini u svečanim narodnim odelima.
U Slovcu je to učinio i upravnik novih pruga Viljem Bader sa povećom
grupom nadzornika i radnika; Bader je presudno doprineo ubrzanom
završetku radova. To putovanje je trajalo šest časova.



Doček prvog voza u Valjevu 14.09.1908

U Valjevu ih je dočekala velika masa građana iz te varoši ali i iz mnogih
sela u njenoj okolini. Većina ih do tada nije ni videla voz. Svečanost je
organizovao Odbor za doček prvog voza, sastavljen od 40 predstavnika
svih političkih stranaka i iz rukovodstava Valjevske opštine, Okruga
valjevskog, strukovnih i drugih udruženja.

Među malobrojnima što su izostali sa te velike svečanosti nalazio se
i „Abrašević” gde su se tada zavetovali: „Nikad mi nećemo pevati ni za
buržoaziju ni sa buržoazijom”.

Prangije sa okolnih brda najavile su skori ulazak voza u grad što se ubrzo
i obistinilo prolaskom kompozicije krou kapiju slavoluk, napravljenu
prema zamisli gimnazijskog nastavnika crtanja Lazara Krdžalića i do tog
momenta zastrtu „muslinskim zastorom boje neba”. „Ceo prostor oko
železničke stanice baša prekrilio svet izoblačen u svečano ruho. Stanica
je bila divno okićena... Masa lepih valjevskih gospođa i gospođica, veliki
broj građana, činovnika i oficira, činili su vanredno lep utisak na onoga,
koji je sa strane posmatrao sa kakvim su oduševljenjem Valjevci
pozdravili dolazak prvog voza na njihovu stanicu” – opisale su
beogradske „Večernje novosti”.

Graditelji pruge su ostali da obeduju u objektima uz stanicu, a gosti u
hotelu „Sekulić” uz zdravice uglednika ali i uz igru i veselje. Dobrom
tamošnjem raspoloženju doprinosila je valjevska vojna muzika. Dugo se
potom pričalo da je pobednik u igranju bio sedamdesetogodišnji apotekar
Prikelmajer. Pred ponoć to veselje je nastavljeno u kafani „Srbija”.

Povratak u Zabrežje bio je sutradan u devet sati.




Razglednica Lajkovca objavljena 1928. godine povodom 20 godina
pruge Zabrežje – Lajkovac – Valjevo i svečanog otvaranja pruge
Obrenovac – Beograd





Teretni i putnički saobraćaj, doduše neredovan, počeo je 9. septembra i
to kompozicijama mešovitog sastava, od putničkih i teretnih vagona.
Ipak je u prvih 20 dana prevezeno 2.268 putnika i 487 vagona šljive i
ostvaren prihod od 25.542. dinara. (Na izvoz je čekalo još oko 2.000
vagona suvih šljiva.)

Voz je iz Valjeva polazio u 6.30 ujutro, a iz Zabrežja u 13 časova.
Saobraćao je i vanredni voz: polazak iz Valjeva u 13, iz Zabrežja u 18
časova. Karta trećeg razreda na čitavoj relaciji stajala je 2.80, a drugog
4.20 dinara u srebru. Za prtljak do 10 kilograma na relaciji Valjevo
-Obrenovac naplaćivane su 43 pare, od Valjeva do Lajkovca 10 para i od
Lajkovca do Obrenovca 33 pare. Za jednog psa je prevoz vozom od
Obrenovca do Valjeva naplaćivan 2.30 dinara u zlatu, do Lajkovca 1.25,
a do Brgula 65 para u zlatu.

Redovan putnički saobraćaj na relaciji Valjevo-Zabrežje uveden je 6.
aprila 1909. godine i to po novom redu vožnje: svakodnevni polasci iz
Valjeva u 6.15, dolasci u Zabrežje u 9.45 časova. Dnevno je u proseku
bivalo 70-80 putnika.


.

Raspored koloseka stanice Obrenovac dat je u temi pruga Beograd - Obrenovac.

Prva stanic od Obrenovca u pravcu Lajkovca bila je stanica Stubline.
Raspored koloseka ove stanice prikazan je na slici dole.
Danasnji izgled stanice Stubline dat je na donjoj slici.

attachment=0]stubline-2.jpg[/attachment]

Vec smo rekli da zgrada zeleznicke stanice Mali Borak vise ne postoji. Porusena je, jer se nalazi u rudarskim kopovima RB "Kolubare". Inace ova stanica je imala dva koloseka, od kojih je drugi bio prolazni na relaciji Lajkovac-Obrenovac. U periodu 1938 - 1945 do ove stanice dolazio je industrijski kolosek 0.60, za dovozenje uglja iskopanog u jami "Crljeni", gde se pretovarao.
Druga stanica iz pravca Obrenovcu prema Lajkovcu buila je stanica Brgule, sa rasporedom koloseka ka na donjoj slici.
Drugi kolosek bio je prolazni. Od skretnice broj 4 odvajao se industrijski kolosek 0,76 prema rudniku uglja u Radljevu, sa duzinom cca 5 km.

Danasnji izgled stanice Brgule prikazan je na slici.

attachment=0]brgule-2.jpg[/attachment]

Zeleznicka stanica Zabrezje, je krajnja stanica na pruzi Valjevo – Lajkovac – Obrenovac – Zabrezje, i napravljena je kada i ova pruga daleke 1908. godine. Stanica se nalazi na reci Savi. U ovoj stanici vrsio se pretovar iz vagona na brodove ili obrnuto.
sdz361 napisao je u jednom od postova:
"Nekad je i putnički saobraćaj preko Zabrežja bio dosta jak jer je bio povezan brodskim linijama prema Beogradu i Šapcu ali i preko Save sa Boljevcima na sremskoj strani. Taj kombinovani saobraćaj železnicom i brodovima na rekama je imao veliku tradiciju u Srbiji. Vozovi i brodovi su imali veze (ozvaničene u redu vožnje i propisana sačekivanja) u Šabcu, Zabrežju, Beogradu, Smederevu, Kovinu, Dubravici, Prahovu (ranije u Radujevcu), Pančevu itd. Tada su i vozovi prema Zabrežju imali veći satav. Međutim rečni putnički saobraćaj je nakon II svetskog rata, 50-tih godina brzo zamro (sem od Beograda prema Đerdapu) i stanica u Zabrežju je izgubila značaj. Služila je samo za lokalni saobraćaj između Zabrežja i Obrenovca. Sastav ovih vozova je od sredine 50-tih do ukidanja saobraćaja bio samo jedan četvoroosovinski vagon II klase. Vozove je vukla lokomotiva serije 83 stacionirana u Obrenovcu koja je pored toga obavljala i staničnu manevru, dostavu kola na industriski kolosek "Prve iskre" u Bariču i po potrebi zaprezala ili potiskivala vozove preko uspona kod Moštaničkog tunela."
Inace u stanici Zabrezje, nalazila se zgrada lucke kapetanije, carinarnice i opstine. Cak je bio i hotel "Srbija". Stanica je raspolagala velikim magacinskim prostorom. Neki od tih magacina i danas se koriste. Kako je sdz361 vec rekao, ona gubi znacaj otvaranjem pruge Beograd – Obrenovac 1928 godine, tako da je i vozova bilo malo na ovoj pruzi. Iz reda voznje datog na donjoj slici vidi se, da su vozila dva para vozova dnevno.
Raspored koloseka zeleznicke stanice Zabrezje bio je sledeci:
Ulazno/izlaznii kolosek bio je kolosek broj 2.

Slike stanice Zabrezje nastala krajem 90-tih godina.
Kao i stanica u Obrenovcu, tako je i stanica u Zabrezju bila tesko ostecena u I prvom svetskom ratu, sto se vidi iz donje slike.

Dolazna stanica u Lajkovac iz pravca Beograda i Obrenovca, bila je stanica Jabucje, ciji je raspored koloseka dat na donjoj slici.
Danasnji izgled stanice Jabucje.

Prva stanica u pravcu Valjeva iz smera Lajkovac bila je stanica Slovac.

Raspored koloseka ove stanice:
Drugi kolosek bio je dolazni iz pravca Valjeva, dok je treci kolosek bio dolazni iz pravca Lajkovca. Na prvom koloseku nalazila se kolska vaga i tovarni profil. Ova stanica gravitara jednom delu Opstine Ub, pa je zbog toga i imala cetiri koloseka. U to vreme je imala veliki promet roba i putnika, upravo zbog podrucja koje pokriva.

Danasnji izgled stanice uskog koloseka Slovac prikazan je na slikama.

Stanica Divci je imala tri koloseka, pri cemu je drugi kolosek bio prolazni na pravcu Lajkovac - Valjevo. Imala je veliki znacaj, jer je ceo Mionicki kraj gravitirao ovoj stanici. Varos Mionica je od ove stanice udaljena cca 7 km.