Pruga Smederevo - Velika Plana

[cira-1]

Smederevo tvrdjava i pruga. Sa foruma PZ smederevo991.

[PECELJ]

Pogled na smederevsku tvrđavu i koloseke :

[PECELJ]

Železnička stanica Smederevo, snimak iz 1928.godine :

131_001 Smed. 1928.jpg (251.81 KiB) Pogledano 8770 puta

[PECELJ]

Nemačka karta iz 1943.godine trase pruge Smederevo-Mala Krsna-Velika Plana :

K SMED-V.Plana.jpg (105.81 KiB) Pogledano 8770 puta

[PECELJ]

Piše da je žel.stanica Velika Plana.
Koja je ovo lokomotiva i kada je snimljeno ?

VelikaPlanabsmanjena.jpg (107.81 KiB) Pogledano 8758 puta

[ivanjz]

Ova fotografija je vec objavljena na forumu i bilo je price o njoj.

Radi se o nemackoj lokomotivi.

[cira-1]

na forumu (ne sećam se koji) g. dnovakovic postavio je ovu fotografiju u Smederevu i propatni tekst.

Riječ o Austro-ugarskim operacijama protiv Srbije. Kada počnu ratovi prvo stradaju mostovi a ovaj puta to je je bio željeznički most na Savi kod Beograda. Taj most koji je minirala srpska vojska na početku rata, izgleda da je bio tako teško oštećen da ga nisu mogli brzo obnoviti pa su Austro-ugari potražili aletrnativne pravce. Da bi donekle zadovoljili ogromne potrebe za željezničkim transportom moravsko-vardarskom dolinom timi najkraćim putem za svoj zamišljeni "Dran nach osten" odlučili su da privremeno između Kovina u Banatu i Smedereva u okupiranoj Srbiji, uspostave željeznički "trajekt" preko Dunava. Taj "trajekt" sastojao se od dva spojena riječna šlepa na kojima je bio željeznički kolosjek. Na obali Dunava kod Smederevske tvrđave izgrađena je rampa sa kolosjecima za prihvatanje vagona.

Smederevo 1914. 1918.

[mali.paja]

na forumu (ne sećam se koji) g. dnovakovic

"željeznice.net"

[Tamcic]

Експлозија у Смедеревском граду, 5. јуна 1941. године

Сабирно место заплењене муниције
После окупације Србије, у априлу 1941. године, Немци су одлучили да у Смедереву ускладиште сво оружје и муницију коју су одузели од југословенских војника или су затекли у магацинима муниције и оружја Југословенске војске на подручју Србије.

Положај смедеревског града је за то био идеалан. Налазио се поред железничке станице, а био је на обали Дунава, те су Немци пробили тврђавско платно ка реци и поред тог отвора поставили штек преко кога су материјал утоваривали у бродове, који су експлозив даље транспортовали према Немачкој.

У смедеревском граду су складиштена бурад са барутом, кога је било на вагоне, пушчана муниција, авионске бомбе, гранате, парафин, пушке, митраљези, топови, запрежна возила, понтонски чамци и војничка одела. Осим тога ускладиштено је и преко 1.000 буради од по 200 литара бензина.
Трвдило се да је тврђава била препуна експлозивног материјала, јер Немци нису одвајали довољно бродова за транспорт. Вероватно им се није журило. Истовар из вагона и утовар у бродове вршили су ратни заробљеници. Они су сведочили да се барут често просипао из буради, као и бензин, те је земља у граду била готово импрегнирана експлозивом. А мај и јун 1941. године су били веома топли.

Експлозија
Петог јуна 1941. године у 14:00 сати железничка станица је била препуна путника, јер се тих година у фабрикама и предузећима радно време прве смене завршавало у два поподне, а воз према Великој Плани, које је одвозио раднике у поморавска села, полазио је у 14:12 сати. Између станице и тврђаве налазио се један рингишпил који је радио и забављао децу и омладину.

Баш око 14:12 сати из тврђаве се напре чула паљба пушчане муниције, затим појединачне експлозије граната, да би око 14:14 сати дошло до огромне експлозије. Јачина експлозије је била толика да је срушила две градске куле и део тврђавског платна према железничкој станици, односно према смедеревској вароши. Од делова тврђаве, камења и цигли, делова железничке композиције, од експлозивног материјала и ваздушног удара у Смедереву је три четвртине кућа било онеспособљено за становање, а погинуло је око 2.500 људи. То је број евидентираних жртава по имену и презимену, али се тачан број неће никад сазнати, јер се не зна ко је из других места Србије био случајно у Смедереву или је путовао железницом. Број рањених је свакако био неколико пута већи.
Тела погинулих путника, налажена су на по неколико стотина метара удаљености од железничке станице. Поред њих су пронађена и тела несрећних људи заједно са рингишпилском корпама. Од 2393 куће тадашњег Смедерева, само 25 је остало неоштећено.

Обнова града
Недићева влада је образовала Комисију за обнову, која је огромним напорима, уз масован рад добровољаца из целе Србије, обновила град до 1943. На молбу Централног одбора за збрињавање избеглица из бивших крајева Краљевине Југославије, као и за обнову Смедерева, комесар Министарства ПТТ је одобрио издавање пригодних марака и блокова са доплатним вишком у корист наведеног одбора.
Нацрте је урадио Сретен Грујић, а марке и блокове је штампала Државна маркарница у Београду. Мотиви на маркама су били: смедеревски град, гледан са Дунава, као и група избеглица.

Узрок експлозије
Узрок експлозије је до данас нерасветљен. Прва верзија је несрећни случај, јер је дан био изузетно топао, а тло у тврђави је било засићено барутним прахом и горивом, те постоји могућност да је муницијом нестручно руковано, те да није била добро складиштена.
Друга могућност је диверзија. Једна претпоставка, је да су комунисти направили диверзију, новија је да је Мустафа Голубић, обавештајац совјетског НКВД-а, био умешан у њу (наводно виђен у Смедереву тога дана, ухапшен 2 дана после). Обе верзије су прилично дискутабилне јер нису поткрепљене никаквим доказима, а СССР као њихов ментор/налогодавац је тад био у добрим односима са Немачком (чак се и уздржавао од акција које би се могле сматрати непријатељским).

[Tamcic]

Ево неколико слика....