Pruga Split - Klis - Sinj (Sinjska Rera)

[sdz361]

Kako je izgledala stanica Split posle bombardovanja...

Ima i uskotračnih lokomotiva na snimku.

pozdrav
Darko

Video sam mnogo dokumenata i slika o razaranju železnica tokom II svetskog rata na našim prostorima i prilično sam siguran, da bez obzira na legendu, ovo nije slika Splitske stanice posle bombardovanja već posle povlačenja Nemaca. Ako pogledate sve lokomotive imaju isključivo oštećene kuhinje (kabine). Svakako nijebilo moguće da su avionske bombe padale isključivo po kuhinjama lokomotiva a promašivale kotlove, tendere i vagone. U stvari to je bio uobičajen postupak tokom povlačenja Nemaca, kad nisu imali mogućnosti da evakuišu vozni park. Da bi onemogućili da protivnici brzo preuzmu železnicu oni su pre odtupanja minirali ložišta kotlova. To je moglo da se uradi brzo i nije zahtevalo preveliku količinu eksploziva a svaka inženjerijska jedinica na terenu je je bila sposobna da to lako izvede. Isto su radili i tokom povlačenja iz Srbije u I svetskom ratu ali ređe, tada su češće minirali cilindre. To je zahtevalo mnogo manje eksploziva ali je i šteta na lokomotivi bila daleko manja.

Inače većina lokomotivi na slici su serije 26, najmanje 4, između je jedna elegantna bivša kkStb lokomotiva verovatno serije 07. U donjem desnom uglu je demoliran kotao uzane lokomotive serije 186.

[železocestnik]

sdz361, pozdravljen,

ja mislim, da si u pravu.
Bombe, koje dođu sa neba razaraju drugačije.

Ja sam uhvatio fotografiju u knjizi Ratna kronika Splita, koja je na internetu.
Ispod fotografije piše: Porušena infrastruktura. Posljednice bombardiranja luke i željezničke stanice.

Dobro znam, da oni, koju piše knjige nemaju vremena, da traže fotografije.
A oni koji trebaju da dodaju fotografije u knjigu, nemaju dovoljno znanja u materiji.
Tako dođe do grešaka, na koje naletimo, ako nemamo znanja ili vremena prekontrolisati fotografije.
Možda postoji jednostavna kontrola, ako je pozadi datum fotografije ili ako su u nekom albumu po redu ili da postoji i negativ filma.
Ja sam pronašao sina jednog vojnog reportera za vreme drugog rata (juli 1942 - tada je imao 18 godina), koji je mesec dana fotografirao i jedinice i događaje na Gorenjski (oko Kranja). Našli smo se u Nemačkoj, predao mi je skene 6 filmova (skene kontaktne kopije, nije imao negativa), na kojima je 221 snimka. Odlično kod negativa ili kontakt kopije filma je to, da imaš brojeve fotografija i može se puno tačnije datirati fotografija.

pozdrav
Darko

[ivanjz]

Ložionica Split. Desno se vidu uski koloske za namirivanje lokomotiva sa pruge Split - Sinj. Koliko se vidi jedna lokomotiva serije 83 je u ložionici.

http://www.google.com

[ivanjz]

Poznata nesreća na Sinjskoj pruzi 1904. godine.

http://www.google.com

[ivanjz]

SINJ - 30.09.1962. posljednji putnički voz iz Sinja za Split — sa šefom stanice Sinj g.Miklićem. Lokomotiva 83-017 koju smo imali priliku da vidimo na pruzi oko Višegrada.

http://www.google.com

[železocestnik]

Pozdravljeni,

prije poslednje vožnje su se još jednom fotografisali..



... i na kraju još samo posada vlaka i stanice (i jedan penzioner)...



Pozadi imamo i podatke o osobama na fotografiji. Fotografiju je poklonio Marko Grbeša Stanetu Kumarju, akademskom slikaru iz Ljubljane.




A šta je rekao Marko Grbeša?



Iz Slobodne Dalmacije, članak:

Valter FIRIĆ:

Najtužniji dan u životu pruge



SINJSKA FERATA RERA - UZ STOGODIŠNJICU PUŠTANJA U PROMET (6)


"S reron san i ja umra"

Nedugo nakon toga rerine su lokomotive i putnički vagoni prodani u Gornji Milanovac, a 40 popravljenih teretnih vagona prodano željezničkom poduzeću u Samoboru. Početkom 1963. u blizini Sinja radnici Poduzeća za održavanje pruge u Splitu počinju demontirati prugu. Skinute tračnice prenose se u željezare, a drveni pragovi ustupaju besplatno mještanima uz prugu.
Završetak prometovanja rere rastužuje stanovništvo ovog kraja a u Klis-Kosi žene plaču i ljube tračnice kojima je ona prolazila. O tome tadašnji kliški župnik don Zdravko Čulić u Ljetopisu župe zapisuje: Dužnost mi je ovdje odati čast i priznanje onoj koja je toliko dugo godina pomagala župljanima da svoju borbu za "kruh svagdanji" što bolje postignu. Mnogi će je u svojem srcu nositi kao jedinu koja ih je podigla iz bijede i učinila ih u materijalnom smislu stojećima. Sve u svemu željeznica Split-Sinj odigrala je u povijesti naše župe svoju časnu ulogu, pa bi bila šteta kad bismo je zaboravili.
Nakon 37 godina Marko Grbeša, ondašnji prometnik vlakova na postaji u Sinju, kazuje o tom događaju: Da, bilo je to 30. rujna 1962. godine i tog dana ja sam vlak broj 3834 otpremio na posljednje putovanje. Tog dana čuo se posljednji zvižduk ferate, rere kako ju je narod prozvao, i to mi je bio najtužniji dan u životu. S rerom i ja sam umra, ja sam nesta s njezinim zadnjim zviždukom. I uvijek mi je to u duši, jer rera je bila duša Sinja i ciloga ovoga kraja, ka' i Gospe Sinjska.


pozdrav
Darko

[ivanjz]

Hvala Darko!

[ivanjz]

U nekoj od stanici na pruzi Split - Sinj 1929. godine. Putnički voz sa lokomotivom serije 186 na čelu.

http://www.google.com

[ivanjz]

Grupa planinara ispred železničke stanice u Klisu.

http://www.google.com

[ivanjz]

Lokomotiva U29 koja je nekada saobraćala na ovoj pruzi.

http://www.google.com