Pruga širine 1000 mm - Gutmanova železnica

[ivanjz]

Lokomotiva 60-62 na čelu putničkog voza u Osijeku.

http://www.google.com

[ivanjz]

Lokomotiva 70-72 u Osijeku.

http://www.google.com

[PECELJ]

Pilana Gutmann :

Pilana Gutman.jpg (89.53 KiB) Pogledano 2945 puta

[PECELJ]

Tipična šumska železnica u vreme Gutmanna :

Sz.jpg (154.8 KiB) Pogledano 2944 puta

Izvor : časopis o šumama HR

[miladinb]

Tipična šumska železnica u vreme Gutmanna.

Izvor: Hrvatske sume.

[milanp]

Da li je Gutman imao pruge manje širine od 1 m. Koliko se vidi iz ovih fotografija jeste. Koje su to bile pruge da li se zna?

[mali.paja]

Gutman nije imao pruge uže od 1000mm. To su bile razne šumarije. Pruge kolosijeka 760mm su dolazile u Novsku, Kutinu, Majur, Popovaču, Bosanski Novi itd. U Kutinu je uzana pruga dolazila do kraja šezdeseti a možda čak početkom sedamdesetih. Na tim šumskim prugama čak je bila obaveza vlasnika da daje usluge putničkog prometa. Na forumu "zeljeznice.net" je o tome nešto pisao i Rosić. Do kad je to vrijedilo? Ne bih znao reći ali pretpostavljam da je to prestalo negdje u šezdesetim godinama sredinom. Nije tada bilo niti cesta niti autobusa kako ima danas. Ja sam se u šezdesetim još pod normalno vozio u kamionu kao autobusu. Lijepo bi se stavljale klupe. Ja se sjećam kao dijete da je iz Splita za Mostar i obratno autobus vozio 1-2 puta tjedno. Sjećam se dok sam živio u Zelenici isto tako da je dnevno bio samo 1 autobus za Kotor. Mislim da je išao za i iz Dubrovnika. Puno ljudi je ostajalo jer bi se već napunio BUS putem. Tamo gdje je pruga išla u šumu pogotovo nije bilo nikakvih puteva a o cesti da ne govorimo.

[mali.paja]

Gutmanova lokomotiva ispred Tehničkog muzeja u Zagrebu negdje sedamdesetih godina.

[milanp]

Hvala cenjenom malom paji na lepom odgovoru.

[sdz361]

Da li je Gutman imao pruge manje širine od 1 m. Koliko se vidi iz ovih fotografija jeste. Koje su to bile pruge da li se zna?

Gutman nije imao pruge uže od 1000mm. To su bile razne šumarije. Pruge kolosijeka 760mm su dolazile u Novsku, Kutinu, Majur, Popovaču, Bosanski Novi itd. U Kutinu je uzana pruga dolazila do kraja šezdeseti a možda čak početkom sedamdesetih. Na tim šumskim prugama čak je bila obaveza vlasnika da daje usluge putničkog prometa. Na forumu "zeljeznice.net" je o tome nešto pisao i Rosić.

Moram da ispravim malog.paju Gutman je imao i pruge koloseka 0,60 m a verovatno i 0,76 m. Zabunu izaziva činjenica da je Gutman imao dve kompanije: SPŽ/SDV koja je obavljala železnički saobraćaj na svojim prugama otvorenim za javni saobraćaj i S.H. Gutman koja je bila drvna industrija i koja je takođe imala svoje pruge i vozni park isključivo za industriske svrhe. Na meterskom koloseku je vozni park obe kompanije imao zajedničke oznake i tako se upotrebljavao doke je onaj na užim kolosecima imao drugačije oznake. Prema nekim fotografijama lokomotive koloseka 0,60 m su pre broja imale veliko slovo A a one koloseka 0,76 m imal veliko slovo B, ali to još treba proveriti.

Kad smo već kod ove teme da ispravim i podatak mog dragog prijatelja Tadeja oko šestoosovinske lokomotive 80-81. Deo pruge za koji je ona građena nikad nije preuzet od strane JDŽ/JŽ već je ostao kao industriska pruga. Zato to nije bila adheziona pruga u javnom saobraćaju sa najvećim usponom. Na ex SPŽ prugama koje je preuzela JDŽ/JŽ najveći uspon je bio 18 promila. Najaveći uspon na adhezionim prugama na JDŽ/JŽ je bio na deonici Senjski Rudnik - Ravna Reka u Srbiji i iznosio je ravno 50 promila. Ta pruga je imala i veoma male poluprečnike krivina i tu su mogle da rade samo lokomotive serije 90. Sve ostale serije nisu mogle da savladaju tako teške karakteristike. To je sigurno bila najteža pruga na mreži JŽ za vučno osoblje. Možda je samo deonica preko Bukovika u Makedoniji koloseka 0,60 m mogla da se meri po težini sa njom.