Lokomotive serije JŽ 53

[železocestnik]

mali. paja, pozdravljen,

životni put lokomotive JDŽ 53-007 je bio prema Pospichal-u ovakav:

Essl 4058/22 KPEV BLN 8921 93 815 ÖStB > ÖBB T; 17.12.1947: JDŽ 53-007, novi broj: JDŽ:158-002

Lokomotivu JŽ 158-002 isto tako je dužila ložiona Maribor!

Lokomotive JŽ 53 od broja 016 do 027 dužila je ložiona Ljubljana a lokomotive JŽ 53-028 i JŽ 53-029 ložiona Divača.
To je sve. Više njih nije bilo.
Dali je koja bila posle u industriji, ne bi znao.

pozdrav
Darko

[železocestnik]

Pozdravljeni,

sada znamo, da mali.paja nije uvjek 100% u pravu

Nije dobar podatak o broju. Sveukupno je bilo 29 lokomotiva ove serije i sve su bile vlasništvo Ljubljane. Ako se ne varam 28 lokomotiva je bilo u JŽ vlasništvu a 1 na industriji. Jedno vrijeme određeni broj tih lokomotiva je bio i u Vinkovcima. Te su kasnije završile na teritoriju Slovenije. Što je bilo i zašto se nisu zadržale u Hrvatskoj ne bih znao. U Hrvatskoj su bile u Istri koja je tada bila u sastavu ŽG Ljubljana.

Stvarno je bilo 29 lokomotiva serije 53 godine 1947 u vlasništvu JDŽ!
Prema podacima iz knjige Slovenske muzejske lokomotive (T. Brate) došlo je svih 29 u ložionu Vinkovci po završetku drugog svetskog rata.
T. Brate je zapisao, zašto su napustile Vinkovce:
citat:
"Hrvaške posadke strojev niso bile vajene ventilskega krmiljenja pare in stroji so se kvarili eden za drugim.
Našla se je rešitev: lokomotive so odpeljali v Slovenijo v upanju, da bodo stroje tam zagotovo popravili."

Dali je to istina ili "priča za laku noč" ne bi znao...

Sa vlasništvom bilo je ovako: Nisu bile sve u vlasnitvu ložione Ljubljana!
Od broja 001 do 015 (bez broja 007) dužila je ložiona Maribor, od broja 016 do 027 ložiona Ljubljana a brojeve 028 i 029 ložiona Divača.
Jedna od ovih serije 53 (JDŽ 53-007) promenila je "ime" 1948. godine u JŽ 158-002 i isto tako ju je dužila ložiona Maribor do 1963. godine.
Sve druge lokomotive serije 53 bile su u upotrebi do 1963. godine, posle su jih polako počeli izlučivati, posebno posle 1973. godine.

Preživjele su tri lokomotive serije 53:

JŽ 53-003
JŽ 53-017
JŽ 53-019

pozdrav
Darko

[cira-1]

Pozdrav Darko

Dali imaš fotografiju lokomotive 53-007 ???

Pozdrav Ivica

[železocestnik]

cira-1, pozdravljen,

ja mislim, da niko nema fotografije sa oznakom JDŽ 53-007, pošto ju je imala stvarno malo vremena.
Kada je promenila broj u JDŽ 158-002 postoji fotografija iz 1958. godine, koja je već bila kod serije JŽ 158, pa je nestala...

Dodat ču novu.

Pozdrav
Darko

[cira-1]

Hvala Darko

[PECELJ]

Lokomotiva JŽ 53-020 snimljena u stanici Ljubljana 1966.godine :

s-l1600 53 020 Ljubljana 1966.jpg (172.38 KiB) Pogledano 3524 puta

Izvor : ebay

[PECELJ]

Muzejska postavka lokomotive JŽ 53-017 u Murskoj Soboti :

269860506_4776265112433770_6164858796286922463_n.jpg (266.83 KiB) Pogledano 3047 puta

Murska sobota.jpg (321.07 KiB) Pogledano 3047 puta

269994033_4776266599100288_935374193964045371_n.jpg (171.33 KiB) Pogledano 3047 puta

[PECELJ]

Lokomotiva JŽ 53-026 na čelu nekog putničkog voza.

Nažalost nije navedena lokacija ni godina snimka ?

s-l1600 53-026 JZ Yugoslavia border AT 197x K021-.jpg (250.21 KiB) Pogledano 2481 put

Izvor : ebay

[PECELJ]

Lokomotiva JŽ 53-026 u železničkoj stanici GROBELNO na pruzi Celje-Maribor .

Snimak iz 1968. godine.

Grobelno.jpg (275.15 KiB) Pogledano 2301 put

[mali.paja]

Lokomotiva JŽ 53-026 u železničkoj stanici GROBELNO na pruzi Celje-Maribor .

Snimak iz 1968. godine.


Grobelno.jpg

Grobelno je na pruzi Z.Most-Celje-Maribor. To je odvojni kolodvor za prugu Grobelno-Zabok (na pruzi Zaprešić-Varaždim). Sa te pruge u kolodvoru Stranje se odvaja i pruga prema Kumrovcu do Savskog Marofa (na pruzi Ljubljana-Z.Most-Zagreb). Vlak na slici je trenutno na pruzi Zabok-Grobelno i t ide prema Celju kao krajnjem kolodvoru.
Na pruzi Grobelno-Zabok je i kolodvor Rogaška Slatina. Rogaška slatina je poznata po izvorima mineralne vode i kao lječilište. Osim po tome R.Slatina je poznata i po tvornici kristala. Tamo je postojala i staklarska škola. Imali su učenika iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Dosta je ljudi iz Srbije bilo tamo na školovanju, pogotovo onaj dio oko Zaječara. Zaječar ima dobro pivo a kao vojnika JNA su nas vodili u zaječarsku pivovaru i tvornicu stakla. Iz tvornice stakla je podatak da su se ljudi školovali u R.Slatini. Samo davno je to bilo, prije 48 godina.