Železnička stanica Beograd na starim razglednicama i fotog.

[PECELJ]

Brzi voz Beograd -Munchen na železničkoj stanici Beograd :

Izvor Aca Z.Jovanović

[PECELJ]

Železnička stanica Beograd 60-tih godina :

Izvor : Aca Z.Jovanović

[PECELJ]

Simplon Orijent Expres u železničkoj stanici Beograd. Godina nepoznata.

Izvor : Aca Z.Jovanović

[PECELJ]

Snimak iz aviona železničke stanice Beograd posle bombardovanja 1941.godine :

Izvor : Aca Z,Jovanović

[PECELJ]

Glavna železnička stanica Beograd u jesen 1945.godine :

[ivanjz]

ГЛАВНА ЖЕЛЕЗНИЧКА СТАНИЦА

1884. - Свечано отворена зграда Београдске железничке станице и пуштен у саобраћај Железнички мост у Београду

Први воз са ове станице кренуо је ка Земуну 20. августа 1884. године уз све дворске почасти. У част поласка првог воза са ове станице, одржан је банкет на ком је присуствовало више од две стотине званица из целе Европе. Тада су путници били краљ Милан, краљица Наталија и престолонаследник Александар Обреновић. Свечаном отварању присуствовало је преко 200 државних званичника и више хиљада грађана. Три дана касније, свечано је отворена железничка пруга Београд-Ниш, а станица је окићена тробојкама и зеленилом. Замишљена је како за путнички, тако и за теретни саобраћај, а оно по чему се издвајала био је њен изглед, тада у складу са европским техничким и архитектонским решењима.

У то време, Европа је увелико имала више стотина хиљада километара пруге, али је Србија, према историјским подацима, била на челу по организованости и уредности, у чему је предњачила управо Београдска железничка станица. По свим подацима од 1889. године до Првог светског рата била је најпрометнија у овом делу Европе. Такође, по завршетку Другог светског рата, пошто је обновила капацитете, постала је најпрометнија у Европи.

Лепотица престонице

По свим важним и важећим архитектонским критеријумима последње четвртине 19. века, сама станична зграда представља репрезентативно здање, којим се на достојан начин оглашава присуство Београда на мапи Европе. О таквој намери инвеститора сведочи и ангажовање страног архитекте, који је у Бечу направио скице по којима ће план станице бити разрађен. Међутим, његов идентитет није поуздан, али је најверованије да се ради о Вилхелму Флатиху.

Београдска станица пројектована је као чеона станица, има три колосека за пријем путничких и 15 колосека за теретне возове, два покривена перона и више помоћних зграда. Станична зграда је велика, у њој има око стотину просторија. Изнад улаза је и сат, један од првих јавних часовника у Београду.

На месту на ком је изграђена, јужни путеви се укрштају са шинама ка северу, а путовања са истока настављају ка западу. Једна од најстаријих зграда престонице, монументално здање, репрезентативни пример развоја Србије с краја 19. века и симбол Београда, Железничка станица Београд, данас је скоро потпуно пуста.

Због потреба "Београда на води", станица кроз коју је пре неколико деценија свакодневно пролазило на десетине хиљада путника, данас је пуста. Нема људи у чекаоницама, ни на перонима. Киосци су празни и напуштени. Главни улаз је затворен, може се ући једино на мањи, бочни. Са колосека су скинуте шине, а тоалети су стари и неугледни. Мењачница која је радила такође је затворена, а једино што подсећа на стару славу железничке станице је спољашњи изглед зграде.

Зграда некадашње Главне железничке станице требало би да буде претворена у музеј или галерију. После реконструкције, још увек није одлучено да ли ће у њој бити Музеј средњовековне Србије или Музеј историје Србије. Сигурно је једино то да ће недалеко од главног улаза на преуређеном Савском тргу биће споменик Стефану Немањи.

[mali.paja]

Kad su uzani kolosijeci izgrađeni?

[PECELJ]

Kad su uzani kolosijeci izgrađeni?

Prvi voz uzanog koloseka stigao je u Beograd 30.09.1928. godine. Na prvi levi kolosek.

[mali.paja]

Kad su uzani kolosijeci izgrađeni?

Prvi voz uzanog koloseka stigao je u Beograd 30.09.1928. godine. Na prvi levi kolosek.

Hvala! Relativno dosta kasnije je stiglo. Da li je možda bliže Beogradu stigla uzana pruga ranije?

[PECELJ]

1908.godine, posle silnih zahteva, završena je uzana pruga Valjevo-Lajkovac-Obrenovac-Zabrežje i izlazak na Savu.
U Zabrežju je bila velika luka radi trgovine sa Austrougarskom i prevoz robe ka Beogradu i Šapcu. Postojala i brodska linija Šabac-Zabrežje-Beograd.
Tek 1925.godine je završena pruga Vardište-Užice i Šarganska osmica. Time su se stekli uslovi da, izgradnjom pruge od Obrenovca do Beogrda, povežu se Sarajevo i Beograd, što je bilo od ogromnog značaja. To se i desilo 1928.god.

Pozzzz