FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Most na Ljubljanici

cira-1, pozdravljen,

ovaj most trebali bi staviti u rubriku: Industrijske pruge.

Tvornica papira Vevče izgradila je industrijski tir več 1911. godine ...





pozdrav
Darko

Želenička stanica Rogaška Slatina.

http://www.google.com

Lutajući po internetu naišao sam na jedan interesantan događaj iz 1945. godine n ctanici Ljubljana:

Razaranje na železničkoj stanici, koje nastalo posle eksplozije 8 juna 1945.

Radost Ljubljančana se po završetku drugog svetskog rata juna 1945. nije stišalo. „Bili su to dani po oslobođenju i svako veče se praznovalo do duboko u noć sa zvaničnim i nezvaničnim vatrometom.” to je nekoliko uspomena Ljubljančanina Tomaža Webera u knjizi Bela Ljubljana; događaje iz slovenačke prestonice popisala Marija Stanonik. Za vreme jednog od brojnih veličanstvenih vatrometa je 8 juna kratko posle ispaljenih raketa odjeknuo nad Ljubljanom zvuk eksplozije. Stražari na Ljubljanskoj železničkoj stanici su najverovatnije i sami ispalili nekoliko raketa u boji i pogodili vagon pun municije. Odjeknula je snažna eksplozija, koja je uništila veliki deo infrastrukture oko stanice.
Foto: arhiv Tomaža Potze
Vir: Dnevnik.si - https://goo.gl/484Kh6

Na strani 19, g. Pecelj je napisao :
Železnička stanica Slovenska Bistrica - Mesto. Snimak iz 1959.godine.Ova stanica je bila udaljena par kilometara od Glavne železničke stanice Slovenska Bistrica na pruzi Zidani Most-Celje-Maribor.

To me je zainteresovalo pa sam malo istraživao. I evo šta sam pronašao :

Pruga Slovenska Bistrica – Slovenska Bistrica mesto bila je lokalna pruga i radila je 57 godina (1908-1965). Danas po trasi pruge ide lokalni put, i dalje radi železnička stanica Slovenska Bistrica,
1894. godine, vlada u Beču usvojila zakon o lokalnim prugama, koji je omogućio sve postupke u vezi sa građevinskim i podsticaja graditeljima. Za uspešan razvoj industrije i trgovine i da podigne nacionalnu ekonomiju, oni su odlučili da izgrade lokalne železnice. Vezali su glavne pruge s mestima, gde je već uspostavljena industrija, a gde je bilo moguće da se iskoriste prirodni resursi i gde žele da ubrzaju i
prošire ekonomiju.
Finansijska sredstva su prispevala od države i tako su postale lokalne železnice njihovo vlastništvo. U južnom delu bivše Štajerske su takođe izgrađene lokalne železničke pruga:
• Celje-Velenje
• Poljčane-Slovenske Konjice
• Slovenska Bistrica-Slovenska Bistrica mesto
Lokalna pruga Slovenska Bistrica – Slovenska Bistrica – mesto bila je treća lokalna železnica, koja je izgrađena u okviru Štajerskih državnih železnica. Bila je nomalna lokalna pruga, nastala s trasiranjem Južne železnice, koja je obišla Slovensku Bistricu sa željom da se poveže sa glavnom prugom. Sa izgradnjom pruge nisu žurili; čak su razmišljali o uzanoj pruzi, kao što je u časopisu Slovenski narod 13. novembra 1906. godine pisalo.
Koncesija, za izgradnju pruge Slovenska Bistrica-Slovenska Bistrica mesto, bila je izdata 23. jula 1908, i objavljena u Nacionalnom zakonu iste godine, 14. avgusta. Pruga je otvoren 10. decembra 1908, sutradan je počeo redovan saobraćaj.
Ugovor iz 1908. godine (iz knjižnice Josipa Vošnjaka Slovenska Bistrica)

Pruga je bila ravna i duga 3,742 km. Išla je po ravnom delu doline od Južne železnice do Slovenske Bistrice. Jedina krivina je bila pri spajanju sa Južnom železnicom ispred stanice Slovenska Bistrica.
Vožnja od Slovenske Bistrice do stanice Slovenska Bistrica mesto je trajala 16-17 minuta, a u suprotnom smeru 13-14 minuta. Pruga je imala dva stajališta , prva kod tri smreke u selu Lokanj, druga stanica je bila u selu Spodnja Nova.
Stajalište u selu Spodnja Nova ( iz http://www.vlaki.info/forum/viewtopic.php?f=33&t=760)

Nastavak sledi

Stanica Slovenska Bistrica prvobitno se zvala Slovenska Bistrica od Južne železnice, 6. oktobra 1947 su preimovali u Črešnjevac, 25. maja 1966 je dobila današnji naziv Slovenska Bizrica.

Šef je na stanici imao svoj stan i svoju baštu. Stanica 1927 još nije imala svoj bunar za vodu, do 1930, kada su izgradili betonski rezervoar. U stanici su još bili drugi objekti : teretno skladište, rampa, putnička stanica, skladište i kancelatija.
Stanica Slovenska Bistrica ( iz http://www.vlaki.info/forum/viewtopic.php?f=33&t=760)

Na stanici Slovenska Bistrica mesto bila je stanična zgrada, teretno skladište, putnička stanica, bunar sa pijaćom vodom, bunar i vodonapojnik, deponija i ložionica za čuvanje i ćišćenje lokomotiva.

U početku su na stnici bila samo tri koloseka, kasnije su izgradili i četvrti. Prvi kolosek je bio glavni, četvrti kolosek bio je ložionički kolosek. Na drugom koloseku bila je vaga za vagone, gde su se merili vagoni do 30 t težine.

Stanica Slovenska Bistrica mesto ( iz http://www.vlaki.info/forum/viewtopic.php?f=33&t=760)

Nastavak sledi

Na pruzi su radile dve lokomotive, jedan putnički vagon prvog i trećeg razreda, jedan putnički vagon trećeg razreda, jedan službeni i poštanski vagon. Meštani su voz sa tri vagona prozvali „Gigerl”. Svaki dan je saobraćalo sedam parova vozova, nedeljom i danima sajma do deset.Mešoviti voz imao je po jedan kombinovani vagon prvog i trećeg razreda i jedan vagon trećeg razreda. Od nedelje 3 juna 1945, na pruzi Slovenska Bistrica-Slovenska Bistrica mesto neko vreme vozili su po četiri para vozova dnevno.

Prugu je izgradilo društvo Štaerskih pokrajinskih železnica (StLB), saobraćaj na njoj je po dogovoru izvođača radova vršilo društvo Južne železnice. Njihove su takođe bile obe prve lokomotive konstrukcije B n2 t. Ove lokomotive su bile istih karakteristika i uvršćene u „seriju” 103 Južne ćeleznice. Nosile su broj 101 i 102, rađene su u fabrici Lokomotivfabrik Krauss & Co. iz Linza 1909. i imale su fabrički broj 6057 i 6058.
Lokomotiva serije 102 ( iz http://www.vlaki.info/forum/viewtopic.php?f=33&t=760

Posle Prvog svetskog rata pruga je pripadala državnim Železnicama SHS (kasnije Jugoslovenskim državnim železnicama JDŽ), krajem 1923. godine – podela voznog parka Južne železnice bila je između 4 države naslednice – pa su nam konačno pripale i obe pomenute lokomotive. Ovo se takođe navodi i u knjigi T. Brate Danpflokomotiven Jugoslawiens (str. 44).
Prenumerisanje Jugoslovenskih lokomotiva u 1933 nisu dočekale, dakle pretpostavljamo da im se između 1924 i 1933 gubi svaki trag.
Red vožnje Slovenska Bistrica – Slovenska Bistrica Mesto i obrnuto, nedeljom i praznikom.

Pruga je bila važna za razvoj industrije, trgovine i zanatstva u Slovenskoj Bistrici. To je pomoglo boljoj povezanosti Slovenske Bistrice sa jačim industrijskim i razvijenim mestima. Takođe je važno za drvnu ibdustriju, industriju bakra i aluminijuma, prehabrenu industriju (ulje od bundevinog semena), kao i dobra od većeg značaja, kao što su cement, drvena gtađa, polufabrikati, stočna hrana, mrki ugalj, đubriva, lignit i šljunak.

Promet na pruzi ukinut je 31. 12. 1965. Za bezbednu i savremenu prugu trebalo bi obnoviti prugu i nabaviti motorni voz, pošto su pruga i putnički vagoni bili u lošem stanju, a novca za rekonstrukciju nije bilo.

Od mene toliko.

Pozdravljeni

Hvala g.cira-1 na uloženom trudu.

Vaše istraživanje je dovelo do jedne lepe reportaže o ove dve stanice.

Hvala g. RECELJ

Da zaokružimo ovu temu. Prvo da postavimo šta je ostalo od te pruge :

Na železničkoj stanici Slovenska Bistrica mesto danas je autobuska stanica. Danas na to vreme podseća samo deo pruge, koji ide do ložioničke šupe, koja danas služi kao radionica za autobuse. Nekada ložionička šupa (Vir: Rus, R„ 2009)

Za bolju saobraćajnu vezu u industrijskoj zoni su pri izgradnji puta iskopani svi preostali koloseci, koji su preostali od predhodne izgradnje putne veze između železničke stanice Slovenska Bistrica i današnje autobuske stanice; i tako je uništeno glavno obeležje železničke stanice. Sačuvani deo pruge - koloseka. (Vir Rus, R

Kuda je nekada prolazila železnička pruga, danas je put koji povezuje Laporje i Čeršnjevec sa Slovenskom Bistricom.Železnička pruga je bila izgrađena na levoj strani današnjeg puta i protezala se po mostovima i nasipu, koji se i danas vide kao ostaci železničke pruge. Kod sela Lokanji i danas stoje tri smreke, gde je nekad bilo stajalište Lokanja vas. Ravnica, kuda je nekad išla pruga. (Vir Rus, R., 2009)

Kod stanice Slovenska Bistrica leži granični kamen, koji je obeležavao dužinu železničke pruge. Nalazi se na desnoj strani puta u smeru Slovenska Bistrica – Laporje, a nekoliko metara ispred bivše gostionice Napast. Merni kamen (Vir Rus, R., 2009)

Stanica Slovenska Bistrica se još uvek koristi. U glavnoj zgradi su čekaonica, blagajna i službene prostorije. Još uvek stoje nekadašnje zgrade stanice i magacin, koji više nemaju prvobitnu namernu. Današnja železnička stanica Slovenska Bistrica