FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Jagafoto je napisao:

Između Rudovaca i Darosave, pruga prelazi preko puta Vreoci – Aranđelovac, da bi nešto kasnije prešla reku Peštan.
Na Peštanu još postoji gvozdeni most. Izgled mosta prikazan je na sledeće dve fotografije.





Neko je procenio da patos mosta nije u takvom stanju da bi se preko njega bezbedno odvijao saobraćaj. Zato na mostu
postoji upozorenje da se ne prelazi preko njega već da se ide ispod, kolskim puteljkom pored Peštana. Da bi se do puteljka
došlo sa magistralnog puta, mora se preći preko reke. Zato se upozorenje, sudeći po razlokanom kolovozu na nekadašnjoj
pruzi, ne poštuje ni kada je suša i Peštan skoro presuši, a pogotovo kad reka nadođe...

Stanica Darosava nalazila se u km 41+877. Imala je četiri koloseka i jedan industrijski, koji je pripadao fabrici šamota u Aranđelovcu.
Stanična zgrada se nalazila sa desne strane pruge Mladenovac – Lajkovac.
Stanična zgrada nije sačuvana. Na njenom mestu se nalazi nova trospratnica. Pored nove zgrade stoji zgrada staničnog magacina
sa nadstrešnicom. Prostor na kom su bile stanična zgrada i magacin uzet je u zakup. Zakupljeni prostor je ograđen. Unutra je pogon
za izradu plastičnih proizvoda... U pogonu su me uljudno primili, saslušali moju želju da snimim stare objekte i pustili me da radim
po svojoj želji. Hvala im! Izvan tog ograđenog dela ostala je čuvarska kuća i vodotoranj.



Pored magacinskog koloseka postojala je utovarna rampa dužine petnaestak metara. Sada je to uzvišenje pored trase bivše pruge na
kom su složena drva za ogrev. Kod utovarne rampe još odoleva zubu vremena stari drveni stub sa mnoštvom zaostalih
izolatora – ’’čašica’’ na kojima su nekad bili telefonski vodovi. Sada on ima drugu ali sličnu funkciju; nosi samonoseći električni kabal
za snabdevanje strujom okolnih domaćinstava...



Priču o stanici Darosava nastavljam dvema fotografijama. Na prvoj je dvorište u kom se nalaze vodotoranj i zgrada čuvara pruge.
Na drugoj sam prikazao šta je ostalo od vodotornja...





Kuća čuvara pruge je proširena dogradnjom jedne prostorije. Provobitni izgled zgrade nije bitno izmenjen; zgrada je samo nešto
duža nego što je bila. U kući živi jedna romska porodica. Dvorište- deo staničnog prostora je ograđen. U ovom dvorištu je i nekadašnji
vodotoranj od koga su ostali samo zidovi prizemlja – sprat na kom se nalazio bazen (rezervoar) za vodu više na postoji. Nema ni ulaznih
vrata u vodotoranj. Dok sam snimao kuću čuvara pruge i vodotoranj, na blatnjavom poprečnom putu iza vodotornja okupio se buljuk
crnpuraste dece sa jednim starijim momčićem. Interesuje ga šta to snimam i zašto. Malo pričamo, pitam ga da li u blizini ima
nekadašnjih železničara. U tom momentu iz čuvarske kuće izlazi domaćin. Upoznajemo se. Jeste kuća je nekada pripadala
čuvaru pruge – kaže domaćin koji je dozidao jednu prostoriju. Pitam i njega za stare železničare i za stare fotografije parnih lokomotiva.
’’Brate, pa ja se bavim tim – parnim mašinama!’’ kaže domaćin. Ja se obradovah, ali uzalud, jer on odmah nastavlja: ’’ali ne onim koje
idu prugom već mašinama na paru. Ja ih izvozim u Nemačku, brate’’. Ispostavlja se da on kupuje stare lokomobile koje su nekada
korišćene za vršaj žita u našim selima. Ko zna, možda ih zaista popravlja i prodaje dalje...

Jagafoto je napisao:


Zemljište i objekte zelezničke stanice Bukovik uzela je u zakup firma ''Peštan''. Na zemljištu su sagrađeni novi poslovni objekti,
a stari su porušeni. Stanična zgrada nije srušena ali se teško može prepoznati pošto je sa dve strane proširena dogradnjom novih
prostorija. Dobijen je objekat mnogo veće kvadrature od nekadašnjeg. U ovom novom objektu nalazi se radničke menza.
Čuvar fabrike ''Peštan'', kome sam se obratio sa željom da snimim objekat bivše stanice koji je u njihovom krugu, uputio me za
dozvolu kod svog direktora Grujića. Naravno, otišao sam u fabričku upravnu zgradu koja se nalazi sa druge strane magistralnog puta
za Mladenovac. Lepo sam primljen i uz nešto duže premišljanje i ubeđivanje da nema svrhe da snimam novu zgradu jer je staroj
stanici promenjen izgled, direktor je popustio i odobrio mi fotografisanje. U društvu radnika kojeg je direktor odredio da mi bude
vodič, prelazim preko puta i u fabričkom krugu prepoznajem deo objekta koji je bio stanična zgrada.



Odmah mi pada u oči sims, na jednom delu zida do puta i sa dotrajalim olucima i starim krovom na tom delu zgrade. U odnosu na
sadašnji objekat, ovaj stariji deo deluje minijaturno. Očigledno, fabrika dobro posluje. Sa druge, severne strane, stari deo deluje
još manji jer je to bočna strana stanice. Na ovom zidu su jednokrilna drvena vrata na kojima je zalepljena čitulja. Stara je i izbledela
pošto je tu je već pet godina. Nekadašnji stanar, Slavko Panić - bivši železničar, ostao je da živi u staničnoj zgradi i posle prelaska
zgrade u zakup. Hranio se u fabričkoj menzi do kraja svog ovozemaljskog života o čijem kraju nas obaveštavaju izbledela čitulja na
vratima i ''ožalošćena rodbina'' potpisana na čitulji.



Sve ovo mi priča ljubazni, srednjovečni radnik koji me uveo u fabrički krug. U razgovoru se ispostavlje da je on učestvovao u
demontiranju pruge. Pruga je skinuta 1985. godine. Nestala je pruga, kako mi je rekao, za čas posla a građena je i održavana naporom genaracija.
Opština je prodala kolosek - posebno šine a posebno pragove. Radnici su, po njegovoj priči, imali malu dizalicu kojom bi podizali
deo koloseka – šine i pragove. Šine su, seća se, bile duge devet metara i pri kraju su bile probušene radi međusobnog spajanja vezicama.
Oni bi u te otvore zakačili kuku dizalice i podizali šinu sa pragovima. Pragove bi udarcima macole odvajali od šina. Šine su tovarili na pružni
vagonet koji su ručno gurali kolosekom koji tek treba da demontiraju. Sa vagoneta šine su pretovarane u kamion koji bi ih odvozio dalje.
Na sličan način odvoženi su i pragovi.

Tako je nestao i poslednji krak ćirine, nekadašnje Lajkovačke pruge...

Sdž361 je napisao:

Pošto sam video da šema stanice Aranđelovac koju imam nije korektna odlučio sam da nabrzinu nacrtam kako je ona
tačno izgledala, bar u poslednjim godinama svog postojanja.



Vozovi iz pravca Lajkovca su ulazili na treći kolosek a oni iz pravca Mladenovca na drugi. Prvi kolosek je bio magacinski i an njemu se pored magacina (M) nalazila kolska vaga (K.V.). Taj kolosek se produžavao u pravcu Mladenovca i u u krivini se pored njega nalazila dugačka tovarna rampa (T.R.) nekad namenjena prvenstveno za utovar i istovar stoke. Takvih prevoza u vreme koje ja pamtim već odavno nije bilo na ćiri i rampa bila u dosta lošem stanju a kolosek pored nje se koristio za vagone koji su nili van upotrebe. Na drugoj strani se prvi kolosek produžavao prema okretnici (Ok). Na toj ručnoj okretnici su se redovno okretale parne lokomotive zbog zaprezanja vozova ili manevarskih vožnji ka velikim fabrikama "Šamot" i "Elektroporcelan". Iz pravac Mladenovca se desnom skretnicom odvajao industriski kolosek za "Staklaru". Ta fabrika je nila davno zatvorena ali je naziv koloseka ostao a povremeno ga je koristila neka firma, možda je to bio neki otpad. Četvrti kolosek je takođe služio za gariranje teretnih vagona ili za manevrisanje. Na šemi je stanična zgrada označena sa S.Z. a četvrtasti vodotoranj sa V.T. Tu se nalazilo još nekoliko manjih službenih i stambenih zgrada čijeg tačnog rasporeda nemogu sad da se setim. One su kao i vodotoranj srušene i na njihovom mestu se danas nalazi poveliki stambeno poslovni objekat. Pored okretnice se nalazila šupa pružne deonice (P.D.) u kojoj je bila mala motorna dresina i plato-vagonet koji su se koristili za održavanje pruge. Stanica Aranđelovac je bila osigurana likovnim ulaznim signalima i predsignalima. Ali oni se zadnjih godina nisu upotrebljavali i korišćeni su isključivo ručni siganli i pištaljke. Sve vozove su kod ulaznih skretnica dočekivali skretničari. Pored toga oni su posluživali i branik na putnom prelazu koji je kroz samo stanično područje vodio ka "Staklari". Ovaj prelaz je imao branik samo sa jedne strane ali to nije bio veliki problem jer tu niko nije išao velikom brzinom. Veliki industriski koloseci za fabrike "Šamot" i "Elektroporcelan" su se odvajali sa otvorene pruge između Bukovika i Aranđelovca. Koliko je saobraćaj na tim kolosecima bio jak govori podatak da su obe fabrike imale po dve manje dizel- manevarske lokomotive. Opsluživanje tih fabrika je bio i glavni rad na ovoj pruzi u to vreme. U samoj stanici promet nije bio veliki jer putničkog saobraćaja već godinama nije bilo a i robne pošiljke za sam grad su bile retke (kamioni su već preuzeli to tržište). Ipak na samim kolosecima je bilo veoma živo čak i noću. Sastavljanje dugačkih vozova od "Jota" i "G-kola" punih šamotnih cigli i velikih izolatora koji su voženi na pretovar u Mladenovac pa u beli svet je dugo trajalo. Pored toga ugalj iz Kolubare i glina su često dovodile da su stanični koloseci bivali zakrčeni teretnim vagonima.

Evo nekoliko slika kao dopuna:

1. kolektiv stanice Aranđelovac ispred stanice



2. kancelarija otpravnika vozova



3. ulaz iz pravca Mladenovca, desno se vidi industriski kolosek ka "Staklari"



4. ulaz iz pravca Lajkovaca, okretnica se ne vidi jasno a nalazi se između dve bele zgrade



Većina objekata koje sam pomenu su srušeni sem same stanične zgrade čija je rekonstrukcija započeta. Ali i posle ukidanja pruge Lajkovac - Mladenovac u nekim fabrikama je nastavljeno korišćene njihovih industriskih koloseka čak je jedna "Jenbah" dizel lokomotiva sačuvana. Sve to je doskora postojalo ali je nažalost pre malo vremena otišlo u staro gvožđe. Nešto je ipak preživelo ali to nije tako lako naći. Zato predlažem svim zainteresovanim za obilazak ovog terena da mi se jave da bi im dao precizna uputstva

Jagafoto je napisao:

Dobar deo svog radnog veka g. Ćirić Tomislav je proveo radeći kao otpravnik vozova u stanici Aranđelovac. Dežurao je i onog 10. aprila 1982. kada je poslednji ćira prošao kroz ovu stanicu.
U komercijalnom smislu, stanica Aranđelovac zauzimala je treće mesto u nekadašnjem ŽTPu Bgd. Opsluživala je celokupnu privredu Aranđelovca koja je u ono vreme bila jaka: Rudovci sa glinom, Partizani sa šamotom, Aranđelovac sa Elektroporcelanom, Šamotom, Bukovičkom Banjom, Staklarom i rudnikom mermera Venčac. Pored industrijskih proizvoda, prevoženo je i voće iz ovog kraja na sve strane tadašnje države...
Po sećanju g. Ćirića, dnevno se tovarilo i po sto vagona gline u Rudovcima, a opeke u Aranđelovcu. Roba se vozila na pretovarnu stanicu Mladenovac ako je upućena na sever-jug; ili Beograd Savu- ako je išla van.

Detaljnije sećanje g. Ćirića, kao i sećanja drugih ljudi, objavljeno je u knjizi ’’Šumadijski ćira’’ koju je 2004.godine, izdalo Udruženje građana ’’Baština i budućnost – Aranđelovac 1859’’ povodom stogodišnjice pruge Mladenovac – Aranđelovac.

Izgled stanične zgrade, koja je delimično obnovljena povodom stogodišnjice pruge, vidi se na sledećoj fotografiji koju sa snimio pre godinu dana.



U toku priprema za obeležavanje jubileja, postavljeno je stotinak metara koloseka koji se vidi na ovoj fotografiji



Evo još jedne fotografije snimljene u februaru 2008. u Aranđelovcu

Cira-1 je napisao:

Lokomotiva 72-018 na železničkoj stanici Aranđelovac. Na fotografiji su: Ljubomir Čolović (stoji na lokomotivi), Skočajić (jedan od dve osobe ispod Čolovića), sa desne strane (u lokomotivi) mašinovođa Mihailo Damnjanovići ložač Sreten Milenković, ispred njih, sleva na desno: šef železničke stanice Aranđelovac NN, devojčica NN, muškarac NN i vozovođa Kopunović. Fotografija je snimljena 1908. godine (tekst iz brošure Šumadijski "ćira" ).



Teretni voz u stanici Aranđelovac. Goto B. Čizmić.



Aranđelovac - foto arhiv Vjekoslav Suton.

Železnička stanica Selo Banja nalazila se u km 24+100 pruge
Mladenovac – Lajkovac.

Raspored koloseka stanice Selo Banja prikazan je na slici dole.



Kao što se vidi iz slike stanica se nalazila u krivini.

Jagafoto je napisao:

Zgrada železničke stanice Selo Banja nalazila se sa leve strane pruge Mladenovac – Lajkovac u Km 24+085. Stanica je imala dva koloseka od kojih je drugi bio glavni prolazni kolosek. Građevinska dužina ovih koloseka iznosila je 282 m, a korisna 215 m. Pored prvog koloseka nalazila se utovarna rampe dužine 15 metara.

Prateći uputstva nepoznatog prolaznika, posle kilometar vožnje od skretanja sa starog puta Mladenovac- Aranđelovac, na brežuljku ispred nas kolega Branko prvi primećuje zgradu koja oblikom podseća na druge železničke zgrade. ''Vidi ona dva uska vertikalna otvora na kalkanu. To je sigurno železnička zgrada. Odrastao sam u takvoj'' kaže Branko. Ispostavlja se da je reč o skretničarskoj zgradi (karauli) na nekadašnjem skretničkom bloku broj jedan. Karaula je postavljena poprečno na osu koloseka sa vratima prema staničnoj zgradi. Kao što se vidi neko je počeo dogradnju verande uz ovu zgradicu, možda izbeglička porodica za koju smo čuli da je ovde našla krov nad glavom...



Sa nekadašnjeg bloka br.1 danas se pruža sledeći pogled na stanicu Selo Banja:



Stanična zgrada je dobro očuvana i domaćinski je održavana od vlasnika koji u njoj žive. Zgradu je kupio i pregrađivanjem prilagodio svojim potrebama gospodin Đuro Vujović, unuk istoimenog narodnog heroja i sin železničara. Rođen je i odrastao u karauli koju smo upravo videli na bloku jedan. Plafon je spušten a unutrašnjost je nanovo omalterisana i dobijen je udoban stan u kome živi porodica koja nas je ljubazno ugostila i okrepila posluženjem i lepom pričom o stanici i vremenu kada je ovuda išao ćira. Sedeli smo u nekadašnjoj kancelariji otpravnika vozova, sadašnjoj dnevnoj sobi ove porodice na kojoj postoje vrata kojima je otpravnik izlazio na peron. Kroz ova vrata danas se izlazi na terasu koju su vlasnici napravili ispred kuće. Dvorište je ograđeno i lepo uređeno.



Sa obe strane stanične zgrade duž perona su lipe i platani poput onih u Kopljarima. Prvi platan od Aranđelovca se osušio ali lipe i ostali platani pružaju prijatnu hladovinu u letnjim mesecima. Stanični bunar je na sledećoj fotografiji.

Železnička stanica Kopljare nalazila se u km 18+040 pruge Mladenovac – Lajkovac.
Raspored koloseka stanice Kopljare prikazan je na slici dole.

Jagafoto je napisao:

Nešto više od 11 kilometara pruge Maldenovac – Aranđelovac, nalazi se u ataru sela Kopljare. U početku stanica a kasnije saobraćajno transportno otpremništvo, Kopljare je imalo tri koloseka. Stanična zgrada se nalazila u km 18+040 sa desne strane pruge Mladenovac – Aranđelovac. Koplajrci su bili izuzetno ponosni na svoju staničnu zgradu koja je na celoj pruzi, osim aranđelovačke i početnih, podignuta na sprat. Nalazila se usred sela i svojim izgledom dominirala celom okolinom ostavljajući na putnike nezaboravan utisak.



Osim ’’Prečana’’, prugu je gradio i jedan broj Kopljaraca i to kao obična fizička radna snaga. Radilo se ručno. Materijal se prevozio kolicima i zaprežnim kolima.
Prvi voz kroz Kopljare prošao je 25. oktobra 1904. godine. Kopljarci su na svojoj stanici priredili svečanost i pravo narodno veselje uz učešće i starog i mladog. Putnički saobraćaj je počeo 25. marta 1905. godine. Prvi voz se sastojao od lokomotive i jednog vagona. Pošto u Aranđelovcu još nije bila sagrađena okretnica za lokomotive, voz se kretao napred – nazad.



Na peronu stanice trojica Kopljaraca su 1903. godine, pri izgradnji pruge, zasadili šest lipa i tri platana koji i danas, posle 105 godina krase ovaj prostor. Bili su to Milan Maksimović, Svetolik Perišić i Ljubomir Blagojević. Istina, neko je diletantski oblikovao krošnje drveća prestrugavši stabla ispod najnižih grana. Drveće je izdržalo ovo ’’ulepšavanje’’- izrasle su lastari koji su danas velike grane, ali one nekadašnje lepote njihovih krošnji nema...



Lipe i platani su napredovali šireći svoje krošnje pružajući hlad narodu koji je putovao ili je na klupama u hladu nekoga ispraćao ili dočekivao. Oko stanice bile su cvetne leje. Na zidovima stanice- saksije sa cvećem. Nedeljom i praznikom na stanici je bivalo izuzetno živo. Okupljala se omladina i muzikanti i igralo se kolo...



U početku Kopljarci su radili samo kao pružni radnici. Ostalo osoblje bilo je iz krajeva u kojima je železnica već imala neku tradiciju. Kasnije se stanje promenilo. Kopljarci su završavali škole i kurseve za ostala zanimanja koja su trebala železnici.


Iz stanice Kopljare, osim prevoza putnika polako počinje i prevoz proizvoda iz voćnjaka i bašti Kopljaraca. Tako se počinje sa utovarom i prevozom gajbi grožđa i šljiva i balona i burića sa vinom i rakijom koji se prodaju na sve strane. Železničari su, ali ne samo oni, dolazili u Kopljare za vino i rakiju za svoje svetkovine- slave, svadbe, Božić, Uskrs... Mnogi su uvek kupovali kod istih prodavaca koji bi im se za tu vernost revanširali prevozom balona i burića sa vinom i rakijom na stanicu svojim zapregama... Putnicima iz voza mali Kopljarci su prodavali voće na vezu ili na komad zavisno da li se radilo o višnjama i trešnjama ili o kajsijama i kruškama, recimo.

Stanica Grabovac ima je sledeći raspored koloseka: