FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Subotica u WW 1

ZORKA D. D. Subotica
„ZORKA D.D, prvo jugoslovensko društvo za kemičku industriju“. Ovaj hemijski kompleks, sa pretežnim učešćem austrijskog kapitala, osnovan je 1906. godine, pod imenom Klotild r.t., na adresi Zapadni vinogradi 302. Posle skidanja sekvestra 1921. godine, dobija ime Zorka a.d. a pogon u Subotici radi kao filijala centrale koja je prvo bila registrovana u Zagrebu a zatim od 1936. godine u Beogradu. Proizvodila je plavi kamen, superfosfat, sumpornu kiselinu, glauberovu so. Maksimalni godišnji kapacitet je bio preko 10 000 vagona hemijskih proizvoda. Pre rata je zapošljavala 300 – 400 radnika, a krajem tridestih godina do 150. Ni „Zorka“ nije direktno zagađivala Palić, pošto nije koristila kanalizacinu mrežu.

Železnička stanica Subotica na staroj razglednici :

Tito u Subotici
Svaka priča o starom dobrom vremenu, ne može da se završi bez Tita i „njegovog vremena“. Die schone zeiten !
Josip Broz je u Subotici boravio tri puta. Malo ili puno ? Neko bi rekao malo, s obzirom na veličinu grada, ali i dovoljno, imajući u vidu veličinu Jugoslavije i činjenicu da je naš grad daleko od poprišta velikih i slavnih bitaka ili Briona , gde se drug Tito odmarao. Tome treba dodati da je sedamdesete proveo aktivniji u spoljnoj politici. Prva poseta usledila je već dva meseca posle rata, jula 1945. Na smotru XVI vojvođanske brigade, na
gradski stadion, stigao je u otvorenom automobilu.
Na slici iz lože vidimo i popa Blaška Rajića, učesnika stvaranja obe Jugoslavije i tadašnjeg člana gradskog narodnog odbora.

Za vreme govora na stadionu, fotoreporter je užurbano slikao svaki Maršalov pokret a kada je povorka krenula u grad, filma više nije bilo i tako smo ostali bez slika oduševljenog dočeka građana, probijanja kroz masu ljudi do hotela JAGNJE , gde je priređen ručak. Narod je sve to vreme na ulici oduševljeno skandirao ime Najvećeg Sina, dok se on nije pojavio na prozoru i otpozdravio. Na rastanku je rekao :
„Drugovi, trebaće zasukati rukave.“

Nastaviće se

Prilikom sledećeg dolaska 1960. godine, stvari su izgledale donekle drugačije. U međuvremenu, zemlja je stala na noge, drug Stari se oženio i sa sobom ovaj put poveo svoju Drugaricu, kako se to tada govorilo. Dvodnevni boravak je iskoristio da poseti Sever, 29. Novembar, Fabriku bicikla Partizan, Palić, ZOO vrt, Gradsku kuću...Ne treba naglašavati da ih je svuda dočekivao špalir ljudi koji su čekali satima pre dolaska. Tito je zasipan cvećem, pozdravima, skandiranjem...Jedino nije stigao da obiđe novootvorenu aleju koja je ponela njegovo ime, mada su ga, kako se seća Boško Krstić, i tamo čekali pioniri, radni narod i poštena inteligencija.
Doček na željezničkoj stanici 1969. godine

Drug Veljko Vlahović Nastavak sledi

da konačno završim

Partizanski komandant Koča Popović Tom prilikom 1969. godine, Predsednik je bio gost hotela Patria. Na ručku mu je gradonačelnik Subotice Karolj Bagi uručio PISMO. A u pismu – pozdravi u ime građana i komunista Subotice. Isti manir sa pismom izveo je i predsednik opštine Bačka Topola, s tim što je govorio na mađarskom a Tito mu je otpozdravio : Kosonom elvtars ! (Hvala druže!)
Sadržaj pisma je bio : „ ...obećavamo ti da ćemo se još čvršće zbiti u zajedničkom poslu u ostvarivanju Tvojih zadataka i zadataka IX kongresa SKJ...“ i tome slično. Posle ručka, na izlasku iz hotela, drug Tito je zagrlio i poljubio devetnaestogodišnju konobaricu Borku Dakić. Bio je to susret kuma sa kumčetom. Devojka je skoro zaplakala od uzbuđenja.
To je bio i poslednji susret Predsednika Tita sa Subotičanima. Dvanaest godina kasnije, Maršal je otišao preko Romanije...za svojim divizijama.

Stara razglednica iz 1902.godine Bačke Topole. Vidi se i železnička stanica,

Železnička stanica Palić :

Subotica - zgrada Direkcije državnih-železnica :