Lokomotiva serije JŽ 20
Poslato: 30 Sep 2012, 18:56
Теретна локомотива за равне пруге серије 20
Производњу ових локомотива започела је берлинска фабрика Борсиг 1912. године за Отоманске железнице у европском делу Турске. Приликом ослобађања Скопља 1912. године (први балкански рат), српска војаска је у станици Скопље затекла три нове, још некоришћене локомотиве серије СО 521 до 523, намењене за пругу Солун – Битољ (Монастир). Ове локомотиве су једно време радиле на пругама у Србији, али су касније предате грчким железницама, јер се пруга за коју су набављене већим делом налазила у Грчкој.
Због одличних конструкционих особина, СДЖ су 1913. године од исте фабрике набавиле 20 локомотива за ове серије (СДЖ 601 до 620), а одмах затим је наручено још 12 локомотива, али су до избијања рата стигле само три. По завршетку првог светског рата, на име репарације, немачке фабрике Борсиг, Хеншел, АЕГ, Раинметал и Краус – Минхен, испоручиле су 200 локомотива серије СХС 6001 до 6200. Ове, као и локомотиве набављене до 1914. године. 1933. године пренумерисане су у ЈДЖ 20-001 до 225.
Локомотива серије 20 припада типу локомотива „Могул”, распореда осовина 1-Ц-0.
У ЖТО „Београд” домицилне локомотиве серије 20 биле су у Београду, Лапову, Краљеву и Зајечару. Ове локомотиве су служиле за вучу теретних возова и то најчешће за вучу сабирних возова.
Ове локомотиве вукле су сабирне возове на пругама Земун – Батајница, Лапово – Крагујевац, Параћин – Стари Поповац, Чачак – Сталаћ, као и на пругама тимочког региона. Све локомотиве серије 20 касиране су, осим локомотива 20-149 која је у Зрењанину (у јако лошем стању) и локомотиве 20-100 из ложионице Лапово, која је конзервирана и као музејски експонат изложена на железничкој станици Ниш.
Korišćen članak Dr. Zorana Bundala
Производњу ових локомотива започела је берлинска фабрика Борсиг 1912. године за Отоманске железнице у европском делу Турске. Приликом ослобађања Скопља 1912. године (први балкански рат), српска војаска је у станици Скопље затекла три нове, још некоришћене локомотиве серије СО 521 до 523, намењене за пругу Солун – Битољ (Монастир). Ове локомотиве су једно време радиле на пругама у Србији, али су касније предате грчким железницама, јер се пруга за коју су набављене већим делом налазила у Грчкој.
Због одличних конструкционих особина, СДЖ су 1913. године од исте фабрике набавиле 20 локомотива за ове серије (СДЖ 601 до 620), а одмах затим је наручено још 12 локомотива, али су до избијања рата стигле само три. По завршетку првог светског рата, на име репарације, немачке фабрике Борсиг, Хеншел, АЕГ, Раинметал и Краус – Минхен, испоручиле су 200 локомотива серије СХС 6001 до 6200. Ове, као и локомотиве набављене до 1914. године. 1933. године пренумерисане су у ЈДЖ 20-001 до 225.
Локомотива серије 20 припада типу локомотива „Могул”, распореда осовина 1-Ц-0.
У ЖТО „Београд” домицилне локомотиве серије 20 биле су у Београду, Лапову, Краљеву и Зајечару. Ове локомотиве су служиле за вучу теретних возова и то најчешће за вучу сабирних возова.
Ове локомотиве вукле су сабирне возове на пругама Земун – Батајница, Лапово – Крагујевац, Параћин – Стари Поповац, Чачак – Сталаћ, као и на пругама тимочког региона. Све локомотиве серије 20 касиране су, осим локомотива 20-149 која је у Зрењанину (у јако лошем стању) и локомотиве 20-100 из ложионице Лапово, која је конзервирана и као музејски експонат изложена на железничкој станици Ниш.
Korišćen članak Dr. Zorana Bundala
