FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Da, to je ova fotografija :

Detaljnije o ovoj fotografiji je objašnjeno na stranici.

http://www.zeleznice.in.rs/forum/viewto ... &start=460

Lokomotiva JŽ 85.044 snimljena u žel.stanici Dubrovnik 1962.godine :
Izvor : ebay

PECELJ piše:Lokomotiva JŽ 85.044 snimljena u žel.stanici Dubrovnik 1962.godine :

s-l1600 85-044 DU 62 -1.jpg

Izvor : ebay

Mostarka, đakuša na brzom vlaku za Sarajevo koji je išao oko 8 sati. Najvjerovatnije je da je to uslikano u ljeto. Posljednji njeni "vlasnici" u Mostaru su bili Pero Andrić i Andrija Cigić. Lokomotiva je bila dosta problematična. Stalno bi je trebalo nešto popravljat pošto bi vlak dovukla.

Lajkovačka lokomotiva 85-036 u stanici Beograd Sava.

http://www.google.com

cira-1 je napisao:

"Lokomotiva serije 85 je konstrusiana za dosta različitu svrhu od serije 83. To je bila lokomotiva za vuču brzih vozova na teškim prugama dok je serija 83 lokomotiva za teretne vozove (naravno i jedna i druga su služile i za druge stvari ali ovo su im bili "konstruktivni" zadaci). Ali tačno je da se zbog toga što je konstrukcija serije 83 bila najuspešnija pošlo od nje. Serija 85 jeste napravljena po ugledu na seriju 83 i tačno je da je ključno bilo dodavanje prednje slobodne osovine. Jer lokomotiva serije 85 je morala imati snažniji kotao a to znači veći i teži pa je bilo neophodno dodavanje još jedne osovine i zbog dužine i zbog osovinskog opterećenja. Takođe ta osovina omogućava i veću brzinu ove lokomotive jer slobodna osovina omogućava lakše upisivanje lokomotive u oštre krivine. Zato takvu osovinu imaju i dve druge serije lokomotiva za brzu vuču na koloseku 0,76 tj. serije 73 i 178. Nedostatak prednje slobodne osovine je inače glavni (mada ne i jedini) razlog što je max. brzina serije 83 ograničena na 35 km/h. Pored ovoga i ostali važni elementi na seriji 85 su pojačani u odnosu na seriju 83, pre svega prečnik točkova (sa 900 mm na 1020 mm) i ukupna grejna površina (sa 103 m kv. na 149 m kv.). Shodno tome bilo je neophodno povećanje i dimenzija cilindra ali je produžena samo dužina dok je prečnik ostao isti. Što se tendera tiče on je zbog znatnog povećanja kapaciteta (brzi i putnički vozovi ne treba da staju tako često zbog namirivanja vodom i ugljem) potpuno drugačiji tj. četvorosovinski sa dva postolja (od 83 je dvoosovinski sa krutim osovinama). U stvari je to skoro kopiran veliki tender od serije 92. Ali oprema i dimenzije su bili takvi da su tenderi od serija 83 i 85 mogli da se koriste na obe serije lokomotiva. Dakle uprošćeno se može reći da je serija 85 nastala pojačanjem serije 83 mada su to različite vrste lokomotiva. Klasično pojačanje bi na primer bila serija 92 koja je nastala pojačanjem i dodavanjem tendera seriji 91 jer su to lokomotive koje su imale istu osnovnu namenu. "
Tekst g. SDŽ 361, obradio i prilagodio za forum cira - 1

Autor ove fotografije je Braco Ajdin iz Sarajeva.

Cira-1 je napisao:

"Još malo o ovim lokomotivama :

Železnice SHS su od budimpeštanske fabrike „ Mavag ” naručile brzovozne lokomotive za kolosek 0,76 m. U 1930. godini isporučeno je svih 35 naručenih lokomotiva serije Ivc6 od 1501 do 1535, koje su 1933. prenumerisane u JDŽ 85-001 do 85-035. Tvornica lokomotiva, strojeva i mostova u Slavonskom Brodu je po mađarskoj licenci 1940. godine izradila još 10 lokomotiva serije 85 (inventarski brojevi od 036 do 045).
Ove lokomotive imaju raspored osovina 1 – D – 1 i mogle su na pravoj horinzotali da brzinom od 45 km/h vuku voz težine 720 tona (za ekvivalent uglja 1,0). Najmanji dozvoljeni prečnik krivine koje su mogle preći ove lokomotive iznosio je 90 metara. Lokomotive serije 85 vukle su brze i putničke vozove na pruzi Beograd – Užice Višegrad – Sarajevo.

85-023 U stanici Beograd, čeka polazak za Sarajevo. Fotografija je snimljena 08.07.1958. godine. Fotografija je iz knjige ; Die Bahnen in Bosnien und Herzegowina, autora Alfred Horn, izdata u Beču 1964. godine."

Lokomotiva 85-012 u Užicu.

http://www.google.com

Lajkovačka lokomotiva 85-016 na polaznoj stanici Čukarica.

http://www.google.com

Lokomotiva 85-040 verovatno u Vardištu.

http://www.google.com