FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Za ovu fotografiju stoji da je snimljena u Ugljeviku .

Snimio je Dragan Đokić.

Fotografija je snimljena u Ugljeviku.

Kad dvojica uvaženih članova tako kažu u jedan glas onda je Ugljevik.


Lokomotiva 83-174 negde na ovoj pruzi.

http://www.google.com

colicdusan325 me zamolio za ovaj grafikon. Nije iz '49 ali jest iz '48.

Poštovani g ivanjz je napisao :

Lokomotiva 83-174 negde na ovoj pruzi.

Fotografija dva - Kompozicija ide iz B. Mezgraje za Bijeljinu. Lokomotiva za B. Mezgraju je išla sa kotlom napred, a pošto u B. Mezgraji nije bilo ni okretnice ni trangle lokomotiva za Bijeljimu je išla tenderom napred.

Pozdrav

G-din Mali.Paja,hvala za grafikon.lokomotiva 83-174,spremna za polazak iz stanice Bijeljina sa drugog koloseka,a G-din Cira-1je drugu sliku u boji dobro objasnio.

Predlažem da ova pruga prebaci u poglavlje o uskotračnim prugama u Bosni i Hercegovini

cira-1 piše:
Namerno sam ovu temu stavio ovde. Jeste da je pruga u Republici Srpskoj, ali pripada Direkciji Beograd.

Pruga Bosanska Rača – Bijeljina – Ugljevik (Bosanska Mezgraja)

U katalogu:

"САОБРАЋАЈ И ВЕЗЕ У КРАЉЕВИНИ ЈУГОСЛАВИЈИ 1918 - 1941"

naišao sam  na zanimljiv odlomak (prilog 1):


"Мрежом железница које су 1918. 

ушле у састав Краљевине СХС претходно је управљано из различитих железничких дирекција стационираних у Београду (железнице у Србији), Сарајеву (железнице у Босни и Херцеговини), Пешти и њеним управама у Загребу и Суботици (железнице у Хрватској и Војводини као и линија Бања Лука - Добрљин која је била под војном управом), Трсту (део железница у Словенији), Бечу (део железница у Словенији). Различити железнички системи и организација рада огледали су се, после 1918, у различитом железничком законодавству, тарифама, управи, персоналној политици, језицима који се употребљавају. Да би све наслеђено било анулирано, већ је крајем децембра 1918. донета 
уредба о регулисању железничког саобраћаја која је целокупном затеченом стању давала законску форму. Формирање и организација железничког саобраћаја стављени су под управу Министарства саобраћаја. 


Успостављено је пет независних железничких дирекција (Београд, Сарајево, Загреб, Љубљана, Суботица). Актима из 1919. и 1921. прецизније су одређене надлежности Министарства 
саобраћаја."


Iz voznog reda za 1938. (prilog 2) proizlazi da je ova pruga bila u nadležnosti direkcije u Subotici, pa je pogrešan navod kako je ova pruga, nakon uspostave kraljevine SHS, potpala u nadležnost direkcije u Beogradu.

Međutim, neovisno od nadležnosti neke direkcije, potpuno je neprihvatljivo da se željeznička pruga, koja se nalazila jedino na teritoriju  Bosne i Hercegovine, svrstava na popis pruga u Srbiji. 

cira-1 piše:
Ubrzo po završetku Prvog svetskog rata ova pruga ... pripala je Direkciji Beograd. Zbog povećanja proizvodnje uglja, a postojeća pruga to nije mogla da prati, Direkcija Beograd je ovu prugu morala da zameni kolosekom 0,76 m.

Ovu rekonstrukciju pruge izvršila je Sekcija u državnoj režiji od juna 1920. godine do jula 1922. godine. Puštena je u saobraćaj meseca jula 1922. godine, a koštala je 3.143.500 ondašnjih dinara.

Ova pruga je tek nakon drugog svjetskog rata potpala pod nadležnost ŽTP Beograd, a to piše u voznom redu iz 1957. (prilog 1).

Za sve vrijeme kraljevine SHS (odnosno kraljevine Jugoslavije), pruga je bila u nadležnosti direkcije Subotica, a tako piše u voznom redu iz 1939. (prilog 2).

Završetak pruge na desnoj obali Save (Semberija) i završetak pruge na lijevoj obali Save (Srem) nisu bili sučelice (prilog 3). Željeznička stanica "Sremska Rača - Sava" je bila povezana drumom do pristana (brodsko povezivanje dviju obala Save)

cira-1 piše:

Ubrzo po završetku Prvog svetskog rata ova pruga ... pripala je Direkciji Beograd.


Da bi se za vreme poplava, odnosno, kada je velika količina vode u Savi, izbegao prekid saobraćaja, izgrađeno je produženje pruge od Sremske Rače do Save od tri kilometra po sigurnijem terenu. Pruga je završena aprila 1926. godine i tu je trebalo da se uključi u predviđeni most. Međutim, most je izgrađen oko 400 metara dalje od toga mesta uzvodno, pa je pruga morala da se produži za tih 400 m.

Nakon završetka prvog svjetskog rata ova pruga nije pripala Direkciji Beograd.

Nakon završetka prvog svjetskog rata ova pruga je potpala u nadležnost Direkcije Subotica. Na željezničkoj karti kraljevine Jugoslavije (prilog 1), bojama su označene pruge prema direkcijama (Ljubljana, Zagreb, Sarajevo, Subotica, Beograd) + "Steinbeis".

Drumski most "Semberija - Srem" je izgrađen uzvodno uzvodno od semberskog, odnosno sremskog, savskog pristana kod Rače. Na karti (prilog 2) se vidi položaj tog mosta, kao i željezničke stanice Sremska Rača.