Železnička kolonija u Lajkovcu
Dvadesetih godina prošlog veka podižu se i prve železničke zgrade za stanovanje, čime je otpočela izgradnja železničke kolonije koja je završena 1929 godine. U svojim uspomenama na Lajkovački železnički čvor i Lajkovčane B. Radojičić se seća stanara ove kolonije iz pete decenije dvadesetog veka.
Posmatrano iz pravca Lazarevca ka Valjevu, seća se Radojičić, prva u nizu bila je stanbena zgrada koja je imala ulaz sa strane pruge, a stanovi su se sastojali od jedne kuhinje i sobe. Iza nje su se nalazile dve velike zgrade karakteristične po tome što su stanovi imali dva ulaza - tj. sa strane pruge i iz dvorišta ( prema ulici ). U to vreme ovi stanovi su bili svi podeljeni, pretvoreni u „polustanove“ koji su se sastojali iz uzanog hodnika i velike dnevne sobe.Zbog male površine nameštaj je bio samo onaj neophodan.
Svodio se na krevet, sto i“šifonjer“ u kojem se držalo odelo i veš. Samo je jedna porodica koristila ceo stan tj. oba ulaza. Bila je to porodica Blažić Živojina ( imala osmoro dece ). Stanari su da bi ublažili ovakvu stanbenu situaciju u dvorištu gradili šupe i to od dasaka i iste su se koristile kao letnje kuhinje. Neki su i zidali šupe koje su se koristile do polovine decembra. U zidanim šupama preko zime je držana zimnica a između ostalog i kiseli kupus. Zidane šupe su imali Milan Krompir, Raško Radojević, Voja Stojanović i Milovan Zelja kod kojih se svraćalo na vruću proju, raso i vruću rakiju. Ove zgrade koristile su vodu iz bunara dovedenu iz vodotornja.
U zgradama ove kolonije, između ostalih – seća se Radojičić, stanovale su porodice :
Milana Markovića, Rajinović Todora, Đenadić Milutina, Mladenović Bogija, Andrića, Blažić Živojina, Jovanović Jove, Vlajka Stolića, Marković Živka, Mitrović Milorada, Nešković Vlajka, Tike Cvetkovića i Milovana Zelje.
Stanari ove kolonije imali su na suprotnoj strani pruge svoje baštice i svinjce u kojima su tovili „šunkaše“. U vreme svinjokolja kolonija se pušila od kazana u kojima se topila mast, dok su letnje kuhinje služile za sušenje mesa.
U koloniji koja je porušena 1998. godine bila je i jedna stražara u kojoj je za vreme okupacije stanovao vozovođa Ćećez. Nakon njegovog odlaska to je bila kancelarija saobraćajnog kontrolera Jurišića.
Poslednja zgrada u ovoj Donjoj koloniji bila je bila je zgrada sa spratom koja je imala četiri stana a ispred zgrade je bila česma sa vodom.
Već smo rekli da su zgrade u koloniji imale dvorišta do ulice. Tu su pored šupa obavezno bile postavljene žice za sušenje pelena i veša, na kojima se vetrila odeća i haljine pa i posteljina. U to posleratno vreme žice su uvek bile pune : dok se jedno odelo nosilo – drugo je na žici, i što je najvažnije uvek je sve bilo čisto i popeglano. A vredne domaćice stizale su u tim malim dvorištima i cveće da zasade i gaje.
Gornja kolonija se nalazila iza magacina i stanične rampe. Neke zgrade i danas postoje. U tom delu kolonije stanovali su između ostalih, Stojković Joca, Bosnić Ratko,Selenić Sava, Janković Aca, Bogić Ilić, Jurišić kontroler i Kostić- magacioner stanice. Posle ove zgrade bila je zgrada u kojoj je stanovao šef ložionice i poslednja zgrada u koloniji u kojoj je stanovao nadzornik pruge.
Posle zgrade u kojoj je bilo Nadzorništvo pruge a i sam nadzornik stanovao, postojao je put i putni prelaz preko pruge za Čačak i Valjevo, obezbeđen sa branikom. Vodio je i do glavnog ulaza u ložionicu. Na tom mestu je današnji podhodnik. Na uglu tog puta bila je kafana „ Burence“ koju je držao Steva Likušić. Iza se poput ostrva između pruge i puta nalazi još jedno železničko naselje ( postoji i danas ). Sve zgrade u tom naselju imale su „pogled na sunčanu stranu“ to jest na prugu i izlaz na toj strani. Strana prema putu imala je kapijice za pešake, koje su se retko koristile jer izlaz na drum nije bio obezbeđen. Do ulice, skoro na samom uglu, bila je fotografska radnja Jerotija Milovanovića.
Iza kafane „Burence“ bila je stanbena zgrada porodice Likušić, pa zgrada Moše Aleksandrića – Vencla ( mašinovođe ), pa kočničara Tašića (kod koga je stanovao Ljuba Stanojlović pre ženidbe i Aca Jevtović sa porodicom ). Zgrada Pere Jovića ( mašinovođe ) je bila iza Tašićeve, pa Miće Vavića ( otpravnika vozova ), zatim zgrada Živote Jovanovića ( službenika stanice ), dalje zgrada Radović Đurinca ( radnika ložionice ). Tu je bila i kuća čuvenog Janka Kovača pa Paunovića pregledača kola i na kraju ovog železničkog bloka broj dva je bila kuća Grujić Milivoja, mašinovođe.
S desne strane puta , kada se prelazila pruga na prelazu o kom smo govorili, bio je mlin i strugara Velje Lesandrića ( danas su tu zgrade elektrodistribucije ). Taj put je vodio do glavnog ložioničkog ulaza preko puta kuće mašinovođe Čede Ilića i dalje je nastavljao za stanbene zgrade u kojima su stanovale železničke porodice Tomić, Ilić –Šicari, Prvulovići,Singerlići, Sabljić i Đuzle.
Na desnoj strani pruge za Čačak, u „TRIJANGLI“ bile su kuće u kojima su stanovali Zeman Franjo, Živković Prodan, Srećković Danilo i u zgradi bivše katoličke crkve je stanovao Gačnik Franc. U trijangli prema Valjevu, dalje, stanovala su braća Ostojić,Đurkovići, Živković Živomir i Ilić Prodan.
http://www.google.com
