FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Provjerio sam iz. Službeni naziv sela je: RADOJEVO (РАДОЈЕВО).

U prilogu je Srpska Crnja.

Netko je prekrižio Németcsernye i napisao Szerbcserne, ali mnogo kasnije od 12-II-1912.

Die schmalspurige (76cm) Eisenbahn von Hatzfeld (heute Jimbolia/RO) bis G.Becskerek (heute Zrenjanin/SRB) umfasste ca. 68 Kilometer und stellte – von den Waldbahnen abgesehen – die einzige Schmalspurbahn des Banates dar.

Im Jahre 1897 wurde dieses Projekt der "Torontaler Lokalbahnen Aktiengesellschaft" konzessioniert. Aufgrund geringer Bauschwierigkeiten konnte schon 1898 der größte Teil der Linie eröffnet werden. Der Schlussabschnitt Neu Hatzfeld - Hatzfeld konnte jedoch erst am 28. Juni 1899 dem Verkehr übergeben werden.

Die neue Bahn diente dem Transport von Personen und v.a. landwirtschaftlichen Gütern. Darüberhinaus besaß sie – ähnlich wie die Badener-Bahn oder die Pressburger-Bahn - tramwaymäßige Funktionen. Dies geht aus der Haltestellen-Struktur klar hervor:

BECSKEREK, Begaufer, Deutsche Gasse, Hauptplatz, Kronenhotel, Temesvarerstrasse, Mauthaus, Klek, Katharinenfeld, Bega-Szent-György, Idvor, Cestelek, Paulmeierhof, Johannmeierhof, M. Crnia, Karolinenhof, Leonameierhof, Dt. Crnia, Juliameierhof, Neu Hatzfeld, HATZFELD.

Nach 1918 wurde das Banat zwischen Ungarn, Rumänien und dem jugoslawischen SHS-Staat aufgeteilt. Von dieser neuen Grenzziehung wurde die Bahn im Norden tangiert und in der Folge zwischen Dt. Crnia und Hatzfeld aufgegeben.



Bis 1926 wurde von der jugoslawischen Staatsbahn die Verlängerung Dt. Crnia - Radojevo errichtet.



Am 25. Mai 1968 kam es aufgrund der stetig gesunkenen Bedeutung der Bahn zu deren Auflassung. Schon kurze Zeit später folgte der Abtrag.

Iz koje godine je ova karta:

ivanjz piše:
Karta sa trasom ove pruge(68).

Nisam znao da je Hrvatska Keča (danas: Checea Croată), nkon particije Ugarske, bila u sastavu kraljevine SHS. Znam samo da se provedba "Trianona" u Banatu (razgraničenje između kraljevine SHS i kraljevine Rumunjske), otezalo nekoliko godina.

Na ovoj karti ispada da su Hatzfeld (Žombolj) i Checea Croată (Hrvatska Keča) bile izvan Rumunjske (možda privremeno). Klarija (Hrvatska Klarija + Srpska Klarija = Radojevo) jest pripalo kraljevini SHS. kako se to vidi na prilogu br. 1.

KLARIJA i KEČA

Prije više od dva stoljeća u Keču je doselilo 13 obitelji. Među njima je bilo najviše Mikšića (Mixich) koji su podrijetlom iz Doljnjeg Lukavca iz Turopolja a u 17. i 18. stoljeću su se doselili u Taborište u Pokupskom. Zatim su doselili Kaurići iz malog sela Kaurići koje je u Pokuplju imalo sedam kuća. Delimanići su doselili iz Stankovca, Bužani iz Vratečkog, Bedekovići iz Hotnje a Uzbašići iz Glinske Poljane.

U istom iseljeničkom valu na područje Banata doseljeno je u sela Klarija (danas Radojevo) 13 obitelji, u selo Boka 44 obitelji i Neuzina 28 obitelji pokupskih predijalaca iz Topuskog, Degoja, Slane, Stankovca, Jama, Glinske Poljane. Danas, nakon dva stoljeća više ih je na groblju nego među živima. Tako na groblju čitamo prezimena: Jelačić, Milošić, Meštrović, Pozojević, Luketić, Lukinić, Filković, Matanović, Bančak, Ilijević, Žunac, Radošević, Bedeković, Parčetić, Crnolatac, Kovačić, Berković, Novaković…

Oznake naselja na ovoj staroj katastarskoj karti su:

Czombol , Hatzfeld ili Landstreu = Žombolj

Clary ili Peterda = Radojevo

Ketsche = Hrvatska Keča

Jaguar piše:
Nisam znao da je Hrvatska Keča (danas: Checea Croată), nkon particije Ugarske, bila u sastavu kraljevine SHS. Znam samo da se provedba "Trianona" u Banatu (razgraničenje između kraljevine SHS i kraljevine Rumunjske), otezalo nekoliko godina.

Na ovoj karti ispada da su Hatzfeld (Žombolj) i Checea Croată (Hrvatska Keča) bile izvan Rumunjske (možda privremeno). Klarija (Hrvatska Klarija + Srpska Klarija = Radojevo) jest pripalo kraljevini SHS. kako se to vidi na prilogu br. 1.

Ne radi se o sprovođenju "Trianona", taj sporazum uostalom nije imao direktne veze sa granicom između Kraljevine SHS i Rumunije. Trianonski sporazum je regulisao granice savezničkih država sa Mađarskom a ne njihove međusobne granice. Razgraničenje između Kraljevine SHS i Rumunije je utvrđeno tokom mirovne konferencije u Parizu.

Po toj granici Žombolja (Hatzfeld/Jimbolia) i okolina je pripala Kraljevini SHS i postala sastavni deo nove države. Zna se da su stanovnici tog grada (u to vreme ogromnom većinom Nemci) učestvovali na prvim parlamentarim izborima 1920. godine i da je Radikalna stranka prilično agitovala za njihove glasove. Međutim stanovnici Jaše Tomića (Modoš) i Međe (Pardanj) koja su bila srpska naselja a pripali su Rumuniji su stalno tražili ispravku granice. Na kraju je Rumunska vlada pristala da se izvrši razmenu teritorija sa Kraljevinom SHS. Pošto uz granicu nije bilo rumunskih naselja izbor je pao na Žombolj i okolinu gde je preovlađivao nemački živalj. 1922. godine (ne mogu sad da proverim tačno, može biti i plus-minus neka godina) izvršena je ispravka granice između dve države. Jaša Tomić i Sečanj su pripali Kraljevini SHS a Žombolj i Keča Rumuniji.

Pruga kroz centar Zrenjanina :

Lokomotiva 80-002. Stavio sam je u ovu temu i ako nisam siguran da je pripadala ložionici u Zrenjaninu.

http://www.google.com

U pravu ste. U ložionici Zrenjanjin je bila ova lokomotiva,

Na pruzi Zrenjanin - Radojevo vuču vozova ovaljale su sledeće lokomotive :
Izvor : Z.Bundalo

lozionica Zrenjanin.vidi se vodo napojnik,izmedju prvog i drugog koloseka.

lokomotiva 80 -002,bila je 50-tih god. na ispomoci u lozionici Bijeljina.iako sam bio dete ,pamtim je kao veliku i robusnu lokomotivu u odnosu na lokomotivu serije 71 koja je u to vreme bila vodeca serija u lozionici Bijeljina.Po podacima G-dina sdz361, u lozionicu Bijeljina su dolazile na ispomoc iz lozionice Zrenjanin i lokomotive 80-005 i 80 009.po dolasku lokomotiva serije 83 dj dj,krajem 50-tih[83-173,83-174,83-175,83-162 i 83-182],lokomotive serije 71[7lokomotiva]se dislociraju ,uglavnom po rudnicima,dok su lokomotive serije 80 vracene u svoj domicil lozionicu Zrenjanin i tamo zavrsile svoj radni vek,krajem 1969 ili 70.nisam vise siguran.steta sto nije sacuvana bar jedna lokomotiva.Masinovodje su je iz miloste zvali PISTIKA.[ime cesto kod Madjara PISTA]