FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Занимљив текст из "Политике".

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/M ... ek.sr.html

Ред вожње са ове пруге.



Karta sa trasom ove pruge(68).

Evo tekstova g. Zorana Bundala o ovoj pruzi.

Prvi deo:

Drugi deo:

Treći deo:

Iz vremena kada je ćiro prolazio centrom Zrenjanina.

http://www.google.com

Na fotografiji se vidi Železnička stanica Zrenjanin fabrika oko 1960. godine. Na slici se vidi i pruga uzanog koloseka Zrenjanin-Radujevo.
Slika je iz foto arhiva Petra Savića

Stara razglednica Zrenjanina sa ćirom u centru grada.

Krajem XIX i početkom XX veka u Austrougarskoj monarhiji je bio običaj da se u mekim gradovima od železničke stanice vodi isti kolosek kroz centar grada sa namerom da se obavlja i gradski saobraćaj kao i teretni za dopremanje robe.
Primer za to je i Sarajevo, gde je kolosek 0,76 m od stanice prolazio kroz centar grada. Po njemu su išli tramvaji ali i male električne lokomotive koje su vukle teretne vagone i dopremele robu.
Slično je bilo i u Beču i Munchenu, gde su na početku bili parni tramvaji dok nije uvedena struja.

U Bečkereku (Zrenjaninu) je od žel.stanice pruga prolazila kroz grad sa sledećim stajalištima :

ZRENJANIN stanica

-gradska stajališta
Nemačka ulica
Glavni Trg
Hotel Kruna
Temišvarska ulica
Carinarnica

ZRENJANIN FABRIKA
ZRENJANIN Predgrađe

G.sdž361 je u jednom os svojih postova lepo objasnio da namera za to u Zrenjaninu nije postojala, već da je to bilo iznuđeno rešenje :

“Pruga kroz Zrenjanin nije građena kroz grad zato što je njena glavna namena trebala da bude prevoz putnika. Ova pruga je sagrađena prvenstveno zbog prevoz šećerne repa sa velikih imanja grofa Čekonjića do šećerane u Zrenjaninu. Ta imanja su se nalazila kod Julijinog Majura danas na samoj granici (koja naravno krajem XIX veka nije postojala) Srbije i Rumunije. Sama ekonomija je imala svoju mrežu pruga i dve parne lokomotive (jedna od njih je ELZA koja je danas na Šarganskoj osmici). U vreme socijalizma to je bilo poljoprivredno dobro Jakšić. Grof Čekonjić je finansirao i izgradnju pruge Žombolj - Zrenjanin (V. Bečkerek) ali su je eksploatisale privatne Torontalske Vicinalne Železnice (TVV). Trasa kroz grad je izabrana da bi se izbeglo ukrštanje sa normalnim železničkim prugama. Jedini način za to a da se izbegnu veliki troškovi je bio da se trasa provuče kroz grad. Grad nije imao planove da se ovaj kolosek iskoristi za tramvajski saobraćaj. Naprotiv vrlo brzo su gradski oci počeli da traže izmeštanje pruge iz grada što im konačno uspelo 1932. kada je ukinuta pruga kroz grad od glavne stanice do stanice Zrenjanin Predgrađe. Tada je između glavne stanice i stanice Zrenjanin Fabrika umetnuta treća šina u normalni kolosek a od stanice Zrenjanin Fabrika do stanice Zrenjanin Predgrađe je iskorišćen industriski kolosek šećerane”.

Pruga kroz grad je ukinuta 1932 kada je umetnuta treca sina izmedju stanica Zrenjanin i Zrenjanin Fabrika (4,635km), tako da su ukidanjem pruge kroz centar ukinute i stanice.

Pruga kroz centar grada :

Najveće dozvoljene brzine vozova na releciji Zrenjanin-Radojevo 1967.godine :

Nemačka karta iz maja 1940.godine (isečak) gde je prikazana trasa pruge Petrovgrad-Džambolj :