FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

.



ИСТОЧНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ

Под појмом Источне железнице подразумевају се оне железнице које је градио барон Хирш у Отоманској империји. Солун- Митровица, Скопље – Ристовац и Белозе – Цариград. Аустроугарска је подржала барона Морица Хирша који је 1869. добио концесију за изградњу око 2400 km дуге линије Цариград–Једрене–Пловдив–Софија–Ниш–Приштина–Митровица–Сарајево са продужетком до турско-аустријске границе и са неколико огранака од којих је један требало да споји Солун са Приштином. На основу ове концесије Хирш је почетком 1870. основао два друштва, једно за изградњу, а друго за експлоатацију поменутих железница.



Барон Маурициус де Хирш



Сам Хирш није веровао у успех властитог подухвата и целокупан пројекат је искористио за успешно пословање на бечкој берзи. Када је било очигледно да изградња напредује исувише споро, искористио је 1872. развој политичке ситуације у Турској и долазак великог везира, који није био присталица железничког повезивања са западном Европом, да испослује ревизију уговора. Новим уговором дужина пројектованих линија смањена је на око 1300 km различитих и неповезаних сектора, чије је повезивање Порта преузела на себе. Од пројектованих линија најближе је српској граници била линија Солун–Скопље–Митровица, а једна од важних измена односила се на одустајање од изградње новопазарске железнице и споја преко Босне са Западом. Пре избијања Велике источне кризе 1875. и почетка Првог српско-турског рата, завршена је изградња линија Цариград–Једрене–Белова, Дедеагач–Једрене, Трново Сејмен–Јамбол, Солун–Скопље–Митровица и Бања Лука – Доберлин.

Пруга Солун–Скопље–Косовска Митровица грађена је од 1869 до 1874 године. Повезивање Солуна са Скопљем извршено је 9 августа 1873 године а у међувремену се гради и прва железничка станица у Скопљу названа „Ускуб“, након Балканских ратова преименована у „Српска краљевска станица Скопље“.



Прва железничка станица у Скопљу из 1873. названа „Ускуб“


Железничка линија Солун–Скопље–Косовска Митровица у дужини од 243 километра отворена је 1874 године.

Извод из старог реда вожње.

.


ПРУГА НИШ – ВРАЊЕ – РИСТОВАЦ

Пруга од Београда до Ниша изграђена је у времену од 21 јуна 1881 године до 3 септембра 1884. године.( 15 септембра по новом календару ). Железничко питање заузимало је тада прворазредно место у српско-турским односима. према Берлинском уговору Србија је морала у року од три године да изгради железницу по целој дужини своје територије и споји је са аустроугарским и турским железницама.

Турци су марта 1883. дали пристанак на везу од Скопља до Врања и ова пруга је у целости завршена тек маја 1889. године. С Турском је српска влада завршила преговоре о вези српских и турских железница код Ристовца на тадашњој српско-турској граници. Протокол је потписан 23 децембра 1884 године. Порта је године 1885. уступила грађење пруге Скопље- Жбевче у дужини од 85 километара једној француској фирми.

Рат између Србије и Бугарске 1885/86 је прекинуо грађење железничке линије Ниш – Врање па је са изградњом настављено у пролеће 1886. године. Започета пруга се журно градила. У марту 1886. отворена је пруга Ниш-Лесковац а деоница Лесковац – Врање у дужини од 67 километара, кроз Грделичку клисуру, свечано је отворена 1. септембра 1886. године.
Дана 18. фебруара 1888. објављена је у Турској царска ирада којом се одобрава склапање уговора са једном париском групом финансијера, односно новим Друштвом за експлоатацију спојних железница.Турско министарство железница је потписало уговор са Друштвом 25. фебруара 1888. године, којим је солунска линија одвојена од цариградске чиме је било осигурано њено отварање најкасније за месец дана.

Веза са Турском у Ристовцу отворена је за целокупни саобраћај 6. маја 1888. године.
Београдске „Српске новине“ пишу 7. маја:

„Јуче у 1 и ½ час по подне кренуо се одавде први железнички воз за Солун, који ће стићи тамо данас на вече. На том свечаном отварању железничке пруге Ниш – Врања – Скопње – Солун заступа владу Његовог Величанства г д-р Владан Ђорђевић, заступник министра народне привреде и министар просвете и црквених послова.“



Указ краља Милана од 6. маја 1888.године


Колико је то био значајан чин и датум за Србију и краља Милана говори горњи његов указ од 6. маја 1888. године, којим се за заслуге стечене при грађењу и експлоатацији прве српске државне железнице награђују орденом Таковског Крста, Другог реда, Фере Арманда – директор српског железничког друштва, и Димитрије Стојановић – директор железничког одељења министарства грађевина.








.

.


ГРАНИЧНИ ПРЕЛАЗ РИСТОВАЦ-ЗИБЕВЧЕ


У пролеће 1888. године средњоевропска железничка мрежа повезана је пругом Ниш-Врање дугом 122 километара са Солуном. Тако је уједно повезан Београд преко Ниша и Скопља са Солуном.




Београд – железничка станица




Ниш – железничка станица




Скопље – железничка станица




Солун – железничка станица



19 маја 1888 године ( по новом календару ), у присуству много позваних гостију на граничној станици Ристовац – Зибевче ( која се налазила на турској територији ),свечано су положене последње шине за повезивање Београда са Солуном.Турски церемонијал је био врло оригиналан. На шинама је ритуално заклан један ован, а један имам је призвао Алахов благослов на окончано дело.

Један ондашњи европски путник крајем деветнаестог века, овако описује прелаз у Ристовцу:

“Станичне зграде су неугледне,турске композиције се састављају са источнјачком спорошћу,а пасоши до танчина проверавају.Док већина српских чиновника говори немачки или француски, с Турцима који их смењују,човек се може споразумети једино помоћу уобичајеног бакшиша. Карактеристично Јаваш,Јаваш! умирује нестрпљиве. У свему се осећа наглашени азијатски стил.Један корак испред српске границе и човек је већ на прагу који одваја Запад од Истока!“




Ристовац – железничка станица



У првим годинама промета није било ниједног директног воза од Солуна или за Солун; путници су морали, уз огроман губитак времена, да преноће у примитивном хану у Зибевчу. Од 1890. ове невоље више нема. Директни возови саобраћају двапут дневно у оба правца, и отада je знатно порастао промет, који je y почетку био одиста јадан. Године 1898. пругом Ниш-Зибевче превезено je 215500 путника и 1434400 метарских центи робног терета; према томе, били су то веома скромни резултати у поређењу с очекивањима која су везивана за отварање железничке пруге Београд-Солун.






.

Karte pruge Nis - Skoplje.

Železnička stanica Grdelica I svetski rat.
Popravka koloseka pod budnim okom okupatorskih(nemačkih) vojnika.
Čak je i jedan dečak angažovan.

Oštećena zgrada železničke stanice Vranjska Banja 1944. godine.



Zanimljivo je da naziv stanice napisan na bugarskom.

http://www.google.com

Još jedna stara fotografija železničke stanice u Leskovcu.



http://www.google.com

Прва железничка станица у Скопљу.

Stara železnička stanica u Skoplju uništena u zemljotresu.



http://www.google.com

Prva železnička stanica u Skopju izgrađena u vreme Turske vladavine.



http://www.google.com