"Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Bosna i Hercegovini imala je možda i najveći broj ovih pruga. Vratimo sećanja.
Igor Legaz
Direktor železnice
Poruke: 523
Pridružen: 17 Maj 2018, 16:01
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod Igor Legaz » 30 Sep 2018, 08:54

Ovaj dio posta od 29.09.2018.

Igor Legaz piše:
{B} drveni, prešli ga Achille de Harlay, baron de Sancy et de la Môle 1611. godine ["Le Voyage de Monsieur de Sancy, Ambassadeur pour le Roy en Levant: Faict par terre depuis Raguse jusques à Constantinople, l’an 1611"] i Evliya Çelebi 1664. godine ["Seyahatname"]



dopunjujem, tako da glasi:

{B} drveni, prešli ga

Achille de Harlay, baron de Sancy et de la Môle 1611. godine ["Le Voyage de Monsieur de Sancy, Ambassadeur pour le Roy en Levant: Faict par terre depuis Raguse jusques à Constantinople, l’an 1611"],

Bartol Kašić 1612. godine ["Putovanja južnoslavenskim zemljama"] i

Evliya Çelebi 1664. godine ["Seyahatname"]
Prilozi
Bartol1.jpg
Bartol1.jpg (75.53 KiB) Pregledano 790 puta
Bartol2.jpg
Bartol2.jpg (167.11 KiB) Pregledano 790 puta

železocestnik
Direktor železnice
Poruke: 873
Pridružen: 03 Jul 2016, 12:07
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod železocestnik » 30 Sep 2018, 11:01

Igor Legaz, pozdravljen,

ovaj zapis putovanja, koji je napisao Lefèvre, postoji kao manuskript u biblioteci u Parizu.

Manuskript bi se mogao dobiti, ali postoji pitanje, koliko je imao Lefèvre u školi ljepopis,da ga je moguće brez problema pročitati. Ili naći stručnjake, koji to znadu...

Ovaj naš gospodin Sansi (Sancy) baš nije imao ljepopis.
Jedan njegov dokumenat iz godine 1611 sa njegovim potpisom izgleda ovako...

Slika

pozdrav
Darko

Igor Legaz
Direktor železnice
Poruke: 523
Pridružen: 17 Maj 2018, 16:01
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod Igor Legaz » 30 Sep 2018, 16:53

Nabavio sam knjigu iz 1939. u kojoj su, do "najsitnijeg detaljčića", data uputstva za splavarenje Drinom, kao i za veslače kajaka.

Iz te knjige sam pripremio nekoliko isječaka, koje ću razvrstat u pripadajuće teme.

Na Brodu se kod splavišta zadržavaju balvani sneseni šumskom železnicom sa Ravne Gore.

[Ravna Gora (ili Begova Ravna Gora) nalazi se iznad lijeve obale gornjeg toka rijeke Govza]
Prilozi
splaviste.Brod.jpg
splaviste.Brod.jpg (92.66 KiB) Pregledano 779 puta

Igor Legaz
Direktor železnice
Poruke: 523
Pridružen: 17 Maj 2018, 16:01
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod Igor Legaz » 10 Okt 2018, 10:43

Pribavljena je stranica "Ilustrovanog lista" iz studenog (novembra) 1922. godine. Tako saznajemo da je jeseni 1922. nabujala Drina, teško oštetila željezni most princa Karla u Foči, te potuno "odnijela" drveni most u Brodu.

Ovo je izuzetno važna "nova činjenica": drveni drinski most u Brodu u XX. stoljeću!
Prilozi
studeni.1922.jpg
studeni.1922.jpg (238.37 KiB) Pregledano 695 puta
Brod.1922.jpg
Brod.1922.jpg (156.93 KiB) Pregledano 695 puta

Igor Legaz
Direktor železnice
Poruke: 523
Pridružen: 17 Maj 2018, 16:01
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod Igor Legaz » 10 Okt 2018, 10:52

Evo fotografija (drumskih) drinskih mostova u Brodu, iz prve polovine XX. stoljeća:

1. željezni, početak XX. st

2. drveni, do jeseni 1922.

3. željezni, iz trdesetih (možda i dvadesetih)
Prilozi
Brod.pocetak.XX.st.jpg
Brod.pocetak.XX.st.jpg (104.27 KiB) Pregledano 695 puta
Brod.do.1922.jpg
Brod.do.1922.jpg (151.27 KiB) Pregledano 695 puta
Brod.tridesetih.jpg
Brod.tridesetih.jpg (214.81 KiB) Pregledano 695 puta

Igor Legaz
Direktor železnice
Poruke: 523
Pridružen: 17 Maj 2018, 16:01
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod Igor Legaz » 10 Okt 2018, 20:54

Od druge polovine XVI. st. moglo je biti najmanje 7 mostova preko Drine u Brodu:


{A} drveni, prešli ga Philippe du Fresne-Canaye 1572. godine ["Le voyage du Levant"] i Pierre Lescalopier 1574. godine ["Le Voyage de Pierre Lescalopier ‘Parisien’ de Venise à Constantinople, l’an 1574"]

{B} drveni, prešli ga Achille de Harlay, baron de Sancy et de la Môle 1611. godine ["Le Voyage de Monsieur de Sancy, Ambassadeur pour le Roy en Levant: Faict par terre depuis Raguse jusques à Constantinople, l’an 1611"], Bartol Kašić 1612. godine ["Putovanja južnoslavenskim zemljama"] i Evliya Çelebi 1664. godine ["Seyahatname"]

{C} hipotetički kameni jednolučni most Mehmed-paše Kukavice iz sredine XVIII. st.

{D} željezni, iz razdoblja K.u.K. (gornja fotografija u prethodnom postu)

{E} drveni, uništen u poplavi 1922. godine (srednja fotografija iz prethodnog posta)

{F} željezni, iz razdoblja kraljevine Jugoslavije (donja fotografija u prethodnom postu)

{G} armiranobetonski, izgrađen 1950. za republike Jugoslavije, koji postoji i danas (jedno vrijeme se koristio kao željeznički).


Napominjem, da u popisu izostavljam pontonske mostove (spojeni balvani) i moguće viseće mostove (konopi s daskama).

Nadodajem da treba bit vrlo oprezan kod mosta pod {B}, jer su od 1612. (Bartol Kašić) do 1664. (Evliya Çelebi), prošle 52 godine, a Drina je za tih (više od) pola stoljeća mogla nabujati (nema nikakve sentimentalnosti kod nabujale Drine), pa se možda radilo o razlićitim drvenim mostovima.

Također, ne znači da je most pod {A}, ujedno i najstariji drinski most u Brodu.


Međutim, poanta ove priče nije u broju drinskih mostova u Brodu, nego u eventualnom postojanju kamenog mosta u Brodu (pogotovo ako je bio jednolučni).


Vlajko Palavestra, je u svom djelu [prilog 1], zabilježio nešto vrlo zanimljivo iz narodne usmene predaje [prilog 2], a potpuno u suglasju s onim što je vidio Jan Rośkiewicz [prilog 3].
Prilozi
Toponomastika.Gornjeg.Podrinja.jpg
Toponomastika.Gornjeg.Podrinja.jpg (54.36 KiB) Pregledano 682 puta
Vlajko.Palavestra.jpg
Vlajko.Palavestra.jpg (106.95 KiB) Pregledano 682 puta
Fussnote.str.114.jpg
Fussnote.str.114.jpg (47.36 KiB) Pregledano 682 puta

Igor Legaz
Direktor železnice
Poruke: 523
Pridružen: 17 Maj 2018, 16:01
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod Igor Legaz » 11 Okt 2018, 09:09

Prema podacima, koje sam pronašao na internetu, ovo bi trebala biti gornja postaja čekrka (Bremsbahn, Bremsberg, Bergbau) Poljana - Palež
Prilozi
Poljana.jpg
Poljana.jpg (143.29 KiB) Pregledano 675 puta

Igor Legaz
Direktor železnice
Poruke: 523
Pridružen: 17 Maj 2018, 16:01
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod Igor Legaz » 11 Okt 2018, 11:59

Na ovim "Maglićevim" spiskovima, čekrk se spominje na 4 mjesta. U prethodnom postu sam, uz priloženu fotografiju, napisao da bi, prema podacima na internetu, lokacija trebala biti gornja postaja čekrka Poljana - Palež. Ključni podatak (koji sam pronašao na internetu), bio je opis fotografije (Poljana.jpg"), uz tekst da je na Zelengori bio čekrk. Vjerujem da čekrk sa fotografije iz prethodnog posta jest iz područja Zelengore. Da li je baš Poljana - Palež, ne mogu napisati, jer ne poznajem planinu.
Prilozi
tabmag1.jpg
tabmag1.jpg (66.52 KiB) Pregledano 670 puta
tabmag2.jpg
tabmag2.jpg (87.37 KiB) Pregledano 670 puta

Igor Legaz
Direktor železnice
Poruke: 523
Pridružen: 17 Maj 2018, 16:01
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod Igor Legaz » 11 Okt 2018, 18:14

Kad je 1838. godine, Ami (Amedée) Boué, Drinu kod Broda prelazio skelom (s lijeve obale na desnu), zapisao je:


Elle se dirige d'abord de Fotscha à l'Ò. et va gagner une  petite plate-forme, où est à 3/4 d'h. de la ville le hameau zingare de Brot.  

Pour gagner sa rive orientale il y avait autrefois un 
pont en pierre d'une seule  grande arche, mais il s'est 
écroulé et il n'en reste que les culées aux extrémi­tés.

Les bateliers du bac, qui a remplacé le pont prétendaient que ce dernier ne s'était abîmé qu'il y a cent ans. 

Le bac y est assez bien bâti et peut tenir 7 à 8 chevaux à la fois.


U svom kapitalnom djelu "Recueil d'itinéraires dans la Turquie d'Europe • Détails géographiques, topographiques et statistiques sur cet Empire (tome second), znameniti Ami Boué je prvi koji je za ciganski zaselak na desnoj obali Drine, napisao naziv ("Brot"). To je najstariji znani zapis naziva naselja Brod.

Međutim, od povijesnog značaja je njegov zapis o postojanju velikog luka urušenog kamenog mosta preko Drine u Brodu.


Ovo je poanta priče o drinskim mostovima u Brodu!

Ami Boué je jasno zapisao da je vidio ostatke jednolučnog kamenog mosta.

Je li, napokon, ubiciran veliki drinski most, koji se spominje u vakufnami Mehmed-paše Kukavice?

Da li je taj most bio jednolučni kameni? Ako jest, bio je duljine oko 45 metara, što bi bilo duplo u odnosu na mostarski, a najdulji jednolučni kameni most izgrađen do XIX. st. na planetu Zemlja.

Taj most se, nesumnjivo, kratko održao u prostoru, a mogao se urušiti iz više razloga (nekvalitetna gradnja, potres, poplava).
Prilozi
Ami.Boue.jpg
Ami.Boue.jpg (147.09 KiB) Pregledano 660 puta
Boue.jpg
Boue.jpg (235.5 KiB) Pregledano 660 puta

Igor Legaz
Direktor železnice
Poruke: 523
Pridružen: 17 Maj 2018, 16:01
Kontakt:

Re: "Maglićeve" šumske željeznice i Rudnika uglja u Miljevini

Porukaod Igor Legaz » 12 Okt 2018, 13:45

Zahvaljujem se forumašima za "trpljenje" da na "zeleznice.in.rs" izložim dio historijata o drinskim mostovima kod Broda.

Za (mostovni) prijelaz Drine u Brodu, tvrdim da je apsolutno najznačajniji prijelaz preko neke "ex SFRJ" rijeke, u povijesti, a činjenica da je su i vlakovi prelazili Drinu na tom mjestu, dodatno osnažuje tu moju tvrdnju. 

Iz tog razloga, priča o historijatu drinskih mostova u Brodu je baš u direktnoj vezi s ovom temom.

Usput, forumaše upućujem na odličnu literaturu, a prvenstveno se to odnosi na:


Jan Rośkiewicz


http://www.ipsb.nina.gov.pl/a/biografia/jan-roskiewicz

Ovdje se može "upload" njegovo djelo

https://www.dlib.si/details/URN:NBN:SI:DOC-VIKBFSRJ/

Ovdje je njegova fantastična karta Bosne i Hercegovine

https://maps.hungaricana.hu/en/HTITerke ... 93%2C-5953



Ami Boué


https://www.slovenska-biografija.si/oseba/sbi1019060/

Prvi dio njegovog kapitalnog djela, može se neposredno čitati ovdje:

https://books.google.ba/books?id=6Xhs66 ... q&f=falseN

Ovdje se može "upload" drugog dijela njegovog kapitalnog djela:

https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k ... .item.zoom

Tu je njegova demografska karta Balkana:

https://en.m.wikipedia.org/wiki/File:Et ... ,_1847.jpg
Prilozi
Jan.jpg
Jan.jpg (248.21 KiB) Pregledano 644 puta
Ami.jpg
Ami.jpg (198.77 KiB) Pregledano 644 puta


Povratak na “Nekadašnje industrijske pruge uskog koloseka u Bosni i Hercegovini”

Ko je na vezi

Korisnika pregleda ovaj forum: Nema registrovanih korisnika i 1 gost