Istočna pruga Sarajevo-Ustiprača-Višegrad-Vardište

Sve vezano za pruge uskog koloseka u Bosni i Hercegovini
admin
Site Admin
Poruke: 40
Pridružen: 29 Mar 2012, 18:07
Kontakt:

Istočna pruga Sarajevo-Ustiprača-Višegrad-Vardište

Porukaod admin » 30 Mar 2012, 10:50

Sve vezano za ovu prugu

jovanla
Ložač
Poruke: 96
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:28
Kontakt:

Re: Istočna pruga Sarajevo-Ustipraća-Višegrad-Vardište

Porukaod jovanla » 02 Apr 2012, 17:47

.

BOSANSKA ISTOČNA PRUGA

Kada je preuzela upravu Bosne i Hercegovine , Austro-Ugarska monarhija je u njoj zatekla samo prugu Banjaluka-Dobrljin,
izgrađenu za vreme turske uprave. Vojna uprava je zatim izgradila prugu Bosanski Brod-Zenica. Petog oktobra 1882 je dovršena
pruga Zenica-Sarajevo. Nakon okupacije 1978. i putna mreža Bosne i Hercegovine je bila veoma nerazvijena. U prvih dve
godine rekonstruisano je i izgrađeno novih 2000 km puteva. Takvo siromaštvo komunikacija onemogućavalo je ostvarivanje
ne samo ekonomskih već i drugih ciljeva Dvojne Monarhije.
Benjamin von Kállaj (22. decembar 1839 - 13. juli 1903) bio je generalni konzul Austrougarske u Beogradu, dugogodišnji ministar
finansija i guverner Bosne i Hercegovine od 1882-1903. godine.

kalaj.jpg
kalaj.jpg (75.55 KiB) Pregledano 4206 puta


Uveden u trenutku kada se okupaciona uprava nalazila u dubokoj krizi izazvanoj hercegovačkim ustankom 1882, režim Kalaja
je imao zadatak da, pre svega, povrati snažno uzdrman autoritet vlasti Monarhije u Bosni i Hercegovini, a zatim izgradi političke
i socijalne uslove za trajno učvršćenje Monarhije u ovoj zemlji. Mada su ovako ambiciozni zadaci prevazilazili snage i mogućnosti
Austro-Ugarske Kalajev režim se uvodi i izgrađuje kao faktor koji treba da ih reši.

Otuda se pred Kalajevu upravu nametnula izgradnja zelezničkog saobraćaja kao izuzetno važan zadatak. U razdoblju Kalajeve
uprave izgrađene su ili su počele da se grade sve železničke pruge u Bosni i Hercegovini koje su bile pod upravom Direkcije
bosansko-hercegovačkih železnica. Sve su one podignute iz sredstava Bosne i Hercegovine i to putem zajmova, koji su vraćani iz zemaljskog budžeta.

Bosansko - Hercegovačka mreza pruga sa kolosekom od 760 mm je uspostavljena 12. februara 1879, i to puštanjem u saobraćaj pojedinih pruga i deonica:

pruge1.jpg
pruge1.jpg (66.62 KiB) Pregledano 4206 puta

pruge2.jpg
pruge2.jpg (70.14 KiB) Pregledano 4206 puta

pruge3.jpg
pruge3.jpg (59.67 KiB) Pregledano 4206 puta

pruge4.jpg
pruge4.jpg (68.09 KiB) Pregledano 4206 puta


U svojoj politici izgradnje železnica Kalaj polazi od ekonomskih, političkih i strategijskih interesa Dvojne Monarhije u Bosni i
Hercegovini. Doduše gde je to moguće on te interese prilagođava privrednim potrebama zemlje. Prilikom gradnje zelezničke
pruge od Sarajeva , preko Mostara do Jadranskog mora , ističu se političke dobiti od gradnje te pruge. Pruga bi doprinela
jačem povezivanju Hercegovine sa Bosnom- priključivanjem ove pruge na prugu Brod-Sarajevo, Bosna i Hercegovina bi se
i na severu i na jugu povezale sa različitim delovima Monarhije. I strategijske i ekonomske dobiti od ove pruge bile bi velike.

Bila bi omogućena eksploatacija šuma i ležišta uglja u dolini Neretve i jevtiniji eksport tih produkata. Na taj način bi se s
jedne strane poboljšali životni uslovi stanovništva a sa druge strane zbog povećanih prihoda zemlje, smanjili bi se
okupacioni troškovi. S obzirom da je pruga Brod-Sarajevo uskog koloseka a takva bi bila i pruga od Sarajeva do mora ,
to bi bilo od koristi i za eksport same Ugarske.

U ovom periodu u izgradnji železničkih pruga polazilo se od opštih , pre svega ekonomskih , interesa Monarhije. U
izgradnji železničkih pruga Kalajev režim se opredelio za pruge uskog koloseka jer su one bile mnogo jevtinije od
pruga normalnog koloseka.

U Kalajevoj politici izgradnje železničkih pruga uočavaju se dve faze. U prvoj fazi, do sredine devedesetih godina
devetneaestog veka Dvojna Monarhija se orijentiše na podizanje pruga u Bosni I Hercegovini da bi se omogućila
eksploatacija prirodnih bogastava zemlje.
U prvoj fazi Kalaj se orijentiše na gradnju pruga u dolinama Bosne i njenih pritoka i Neretve. To je bio prostor
koji je obilovao najvećim šumskim i rudnim bogastvom u Bosni i Hercegovini. Sa ekonomskog stanovišta , te su
pruge imale da obezbede uslove za eksploataciju tih bogastava i za oživljavanje privredne aktivnosti u zemlji.

U drugoj fazi izgradnje pruga isključivo dominiraju strateški motivi. Granica između ovih faza pada u sredinu
devedeseth godina devetnaestog veka a vezana je za duboku unutrašnju krizu Тurske, izazvanu nemirima Jermena
i ustankom na Kritu, što podstiče Austro-Ugarsku da ojača svoje strategijske pozicije na Balkanu.

jovanla
Ložač
Poruke: 96
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:28
Kontakt:

Re: Istočna pruga Sarajevo-Ustipraća-Višegrad-Vardište

Porukaod jovanla » 02 Apr 2012, 18:05

.


Primer takve strategijske pruge je i takozvana “Istočna pruga”.

direkcija.jpg
direkcija.jpg (140.91 KiB) Pregledano 4206 puta


Puštena u saobraćaj 1906. godine, “Istocna pruga” od Sarajeva do Vardišta, sa 99 probijenih tunela i 118
izgrađenih mostova, postala je najskuplja pruga na svetu do tog vremena. Iste godine je u saobraćaju
bio i južni krak te pruge, od Međedje do Uvca, koji je posle produžen do Priboja na Limu. Prošlo je više
od 30 godina kada je 1939. pušten u saobraćaj jos jedan južni krak, od Ustiprače preko Goražda
do Foče, koji je posle produžen do Miljevine (14 km), puštena u saobraćaj 01.07.1962. godine.

U drugoj fazi Kalajeve politike izgradnje železnica izostaje njegovo vođenje računa o privrednim interesima
Bosne i Hercegovine jer se on prihvata podizanja skupih i nerentabilnih strategijskih železničkih pruga o
trošku zemaqske uprave. U gradnji sandžačke železnice Kalaj je video snažno sredstvo za jačanje vojne
pozicije Austro- Ugarske prema Srbiji, Crnoj Gori i Turskoj. Govoreći o vojnom značaju te pruge on kaže da
će ona omogućiti brz transport većih kontigenata vojske u slučaju nemira na tom prostoru, te da će ojačati
strategijsku poziciju Austro-Ugarske prema severu Crne Gore i najzad poslužiće kao klin između Srbije i Crne
Gore i onemogućiti njihovo ujedinjenje. Sama odluka o gradnji železnica tako bi snažno delovala na balkanske
države da bi, po njegovom mišljenju, bila ravna dovođenju 50000 vojnika na njihove granice. Kalaj je smatrao
izuzetno značajnim stvaranje uslova za strategijsko zaokruženje Srbije sa njenog jugozapada. U njegovim
planovima se pojavljuje gradnja pruge od Sarajeva do srpske granice preko Višegrada. Gradnjom te pruge
omogućilo bi se nastupanje u Srbiju s tog pravca, što bi moglo dovesti srpsku vojsku u katostrofalan položaj.
Nakon što su austrougarske vlasti 1882. godine željeznicom povezale Sarajevo sa Slavonskim Brodom i
Budimpeštom, stvorila se potreba da se sa Sarajevom povežu i istočni dijelovi BiH, gdje su, uz granicu sa Srbijom,
bili stacionirani vojni garnizoni.

Tako je stvorena ideja o izgradnji tzv. istočne pruge, prema Višegradu, odakle bi se moglo putovati dalje, za
Beograd, Sofiju, Solun i Istanbul.

Do kraja marta 1900. podnosi Bennjamin Kalaj austrijskom premijeru Kerberu i mađarskom premijeru Kolomanu,
ponudu za uspostavljanje magistralne veze preko Bosne i Sandžaka sa Novim Pazarom kao i nastavakželezničkih usluga iz Bugojna za Split.
Štaviše Kalaj je naglasio značaj standardne železničke veze Šamac – Sarajevo- Mitrovica za spoljnu politiku i
ciljeve i zadatke Monarhije.

Otpor Mađarske da finansira železničku vezu normalnog koloseka između Bosne i Hercegovine i Sandžaka u Novom Pazaru doprinosi
opredeljenju za izgradnju pruge uskog koloseka Sarajevo-Uvac
( na bosansko-turskoj granici) koja bi kasnijom vezom sa Mitrovicom trebala da spoji bosanske i turske železnice.
Izgradnja ovakve „Istočne pruge“ smatrana je privremenim, ekonomski opravdanim rešenjem. Realizacija ove pruge
kao pruge normalnog koloseka bila bi dobro rešenje za spajanje sa turskim prugama normalnog koloseka i vojnom prugom
normalnog koloseka Banja Luka – Dobrljin ali bi zahtevala povezivanje Sarajeva preko Zenice i Doboja sa Banja Lukom i
Šamcem takođe sa prugama normalnog koloseka, što bi prema tadašnjim procenama bila neprihvatljiva investicija od 50 miliona kruna.
Godine 1903. je počela konačno izgradnja direktne veze od Sarajeva do Uvca i bosansko turske granice.Njeno finansiranje je
obezbeđeno kreditom od 75 miliona kruna na period od 60 godina. Pruga uzanog koloseka trebalo je da bude izgrađena sa
podkonstrukcijom za normalni kolosek. Takođe je bila planirana veza preko Višegrada sa srpskom granicom.
Austrougarska monarhija se opredijelila za izgradnju “Istočne pruge”. “Istočnu prugu” su sačinjavale dve pruge:
Sarajevo-Uvac i Međeđa -Vardište. Ta pruga se smatra jednom od najskupljih, jer joj je trasa položena kroz veoma teške
kamenite terene i klisure. Na toj pruzi izgrađeno je 99 tunela i 118 mostova, a napravljen je i veliki broj propusta i potpornih zidova.
Austrougarski inžinjeri s velikom su mukom projektovali trasu kroz kanjone Miljacke i Prače zbog veoma teške konfiguracije terena.
Iako su državni službenici zaduženi za gradnju bili zaprepašteni složenošću trase, s državnog je vrha stiglo naređenje da se pruga mora
graditi po svaku cenu. Ta je cena iznosila, uračunavši radnu snagu, useke, tunele, šine, stanične zgrade i samu železnicu, ni manje
ni više nego 450 000 zlatnih kruna po kilometru ili kilogram zlata po jednom metru.
Dužina pomenute “Istočne pruge” iznosila je 161,5 km, a puštena je u saobraćaj 04.07.1906. godine



Slika


U julu-avgustu 1906 bile su uzgrađene sledeće deonice:

Sarajevo – Međeđa – Uvac 137,6 km
Međeđa – Dobrun 21,5 km
Dobrun – Vardište 7,3 km

Završetak ovog poslednjeg u nizu velikih železničkih projekata iz doba Austro-Ugarske okupacije Bosne i Hercegovine
može se reći da nije bio neophodan niti izuzetno koristan za budućnost zemlje. Ustvari izgradnja vojno-strateških pruga
Gabela – Boka – Trebinje i „Istočne pruge“ kojom je ostvarena veza sa srpskom i turskom granicom s ekonomskog gledišta
je bila bez značaja i štaviše bila je ogroman teret za državna sredstva. Razlog realizacije ovih projekata treba tražiti u
promenama na ondašnjoj mađunarodnoj političkoj sceni.


.

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5309
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Istočna pruga Sarajevo-Ustipraća-Višegrad-Vardište

Porukaod ivanjz » 02 Apr 2012, 19:47

Grafikon pruge Sarajevo - Višegrad.

Grafikon-Sarajevo-Sudiici.jpg
Grafikon-Sarajevo-Sudiici.jpg (254.97 KiB) Pregledano 4206 puta

Grafikon-Visegrad-Sudici.jpg
Grafikon-Visegrad-Sudici.jpg (157.91 KiB) Pregledano 4206 puta

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5309
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Istočna pruga Sarajevo-Ustipraća-Višegrad-Vardište

Porukaod ivanjz » 02 Apr 2012, 20:01

Železnička stanica Sarajevo na početku XX veka.
Prilozi
sarajs.jpg
sarajs.jpg (56.04 KiB) Pregledano 4221 puta

alend
Vozovođa
Poruke: 239
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:00
Kontakt:

Re: Istočna pruga Sarajevo-Ustipraća-Višegrad-Vardište

Porukaod alend » 03 Apr 2012, 08:26

Železnička stanica Sarajevo na staroj razglednici.
Prilozi
banovo22.jpg
banovo22.jpg (96.76 KiB) Pregledano 4206 puta

nedimp
Kondukter
Poruke: 53
Pridružen: 31 Mar 2012, 07:55
Kontakt:

Re: Istočna pruga Sarajevo-Ustipraća-Višegrad-Vardište

Porukaod nedimp » 03 Apr 2012, 08:34

Da se i ja priključim ovom forumu i da mu poželim sreću i uspjeh.

Dvije stare fotografije željezničkog kolodvora u Sarajevu.

Sarajevosta.jpg
Sarajevosta.jpg (81.86 KiB) Pregledano 4206 puta


Sarajevosta.jpg
Sarajevosta.jpg (81.86 KiB) Pregledano 4206 puta

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5309
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Istočna pruga Sarajevo-Ustipraća-Višegrad-Vardište

Porukaod ivanjz » 03 Apr 2012, 09:08

Razglednica železničke stanice Sarajevo na uzanom koloseku.

Slika

Korisnikov grb
ivanjz
Uber minister
Poruke: 5309
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:18
Kontakt:

Re: Istočna pruga Sarajevo-Ustipraća-Višegrad-Vardište

Porukaod ivanjz » 03 Apr 2012, 16:55

Jedan poznati italijanski fotograf snimio je ove dve fotografije sa izgradnje
Istočne pruge početkom XX veka.

Radovi-istocna1.jpg
Radovi-istocna1.jpg (80.84 KiB) Pregledano 4206 puta


Radovi-istocna2.jpg
Radovi-istocna2.jpg (72.91 KiB) Pregledano 4206 puta

Korisnikov grb
presa
Šef stanice
Poruke: 378
Pridružen: 30 Mar 2012, 11:15
Mesto: Мали Борак
Kontakt:

Re: Istočna pruga Sarajevo-Ustipraća-Višegrad-Vardište

Porukaod presa » 03 Apr 2012, 17:25

Još jedna stara razglednica stanice uskog koloseka u Sarajevu.

Slika


Povratak na “Nekadašnje pruge uskog koloseka u Bosni i Hercegovini”

Ko je na vezi

Korisnika pregleda ovaj forum: Nema registrovanih korisnika i 1 gost

cron