FORUM LJUBITELJA ŽELEZNICA

Ranije smo imali dilimo oko ove stanice.

Sada mi je Fb prijatelj iz Obrenovca potvrdio da je to železnička stanica Stubline.
Slika je nastala 1958.godine a snimio je A.Luft.

Današnji ostavi nekadašnje zgrade železničke stanice Stubline :
Izvor : Fb

Detalj iz radionice u sklopu Ložionice u Valjevu, negde oko 1960.godine.

Radnici Sekcije za održavanje pruga su samostalno napravili ovu "skalameriju" i ugradili motor , tako da se mogla kretati duž pruge.
Služola je za prskanje donjeg stroja pruge i uništavanje korova.

Današnji izgled železničke stanice Slovac i njnog magacina :
Izvor : Teca sa Dunava

ЂУРЂА БЕОГРАД
Свети Никола је велика слава па морам да идем на више места. Од како сам дошао из војске идем код ујака Радомира у Београд. Мој ујак Радомир дође са српском војском до Крфа одакле ће га послати на школовање у Француску. Завршиће правне школе и отворити адвокатску канцеларију. Ујак је ожењен београђанком Маријом али нису имали деце. Увек за славу ујаку носим печено прасе које смо ја и моја Ђурђа лепо умотали. Ове године ће и Ђурђа да иде самном. Дошла јој је сестра Дана да чува нашег лепотана Душана. Комшија Ђорђе превести ће нас својим колима до железничке станице у Дивцима. У станици нађемо и попа Бошка из наше Рабровачке цркве. Дође воз из Ваљева и уз помоћ мога брата од тетке кондуктера нађосмо место. Са нама је и поп Бошко. У Лајковцу смо мало дуже чекали док није дошао брзи за Сарајево. Лајковац је највећа станица и увек је пуна света. И тако ћира крену према Обреновцу. Питам попа Бошка шта нам све треба за крштење нашег Душана. Већ смо одлучили да то буде на Јовањдан. Објасни нам поп да од папира не треба ништа једино дете треба утоплити јер је зима. Још нам рече да је најбоље да то буде ујутру у осам. У станици у Обреновцу увек има доста света. Знам да воз дуже стоји па изађох да нам наточим воде. И тако негде око једанаест сати дођосмо у Београдску железничку станицу. Ја и Ђурђа кренусмо на Зелени венац где ујак има кућу. Ударисмо на звонце на улазној капији кад ето ти мога доброг ујака Радомира. Лепо се поздрависмо и кренусмо према кући. Ујна Марија скоро и да не стари и све је лепша. За столом седи ујнин брат Марко и његова жена. Послужише нас житом и вином пре него што пређох на ракију. После дођоше још неки гости и за ручак беше нас доста. Након ручка пописмо кафу и поздрависмо се са ујаком и ујном. Поведох ја моју лепу Ђурђу на Теразије у познату трговину "Митић" да купи себи платно за хаљину коју ће носити на крштењу и мени смб платно за чакшире. И тако се лагано спустимо на железничку станицу. У шест поставише на први леви перон воз за Ваљево.
Лепо нам беше у Београду. То и Ђурђа каже. Наш Душан када нас је видео поче да гугуће. Сутра морам на славу код тетке Милке у Попучке.

KONAČNO !!! Renovirana je fasada i krov stare železničke stanice Valjevo. Ostaje da se završi i ovaj drugi deo.
Kad se završi i renoviranje iznutra, videćemo šta će tu biti ???

Vrlo retka fotografija za ovu temetiku, barem u Valjevu i sa dobrom rezolucijom.
Slika je nastala 1967.godine,već pri kraju eksploatacije ove uzane pruge.
Mešoviti voz napušta železničku stanicu Valjevo, prolazi pored Sinđelića bloka i upućuje se ka Mladenovcu.
Lokomotiva je na usputnim stanicama vršila manevru, ostavljala t.vagone i prikačinjala nove.
Izvor : V.Pantić.

Kao što se vidi, voz je polazio oko 10 h iz Valjeva i stizao u Mladenovac oko 15 h. Čini mi se da bi otac prespavao u žel.odmaralištu i sutradan se sličnim vozom vraćao za Valjevo.

Zabrežje. Imamo priliku da vidimo utovar i most i skelu kojom su se vagoni prebacivali preko Save do Boljevca.

Na slici su vagoni nomalnog koloseka,tako da snimak ne potiče iz Zabrežja.U svakom slučaju u pitanju je neka druga
lokacija,treba se pronaći koja.

Železnička stanica u Valjevu neposredno posle rata.