Trieste S. Andrea - Koper (Capodistria) - Poreč (Parenzo)

[železocestnik]

Dobro, provjerit ću u katastru iz 1902. godine.
Ja sam tehničar, pa u stvari sve oko nas je tehnika. I zgrade i putevi i ....željeznice. Sve je potrebno ucrtati u Gugl Earth

Javit ću se tek tada, kada ću to uradit.

pozdrav
Darko

[Jaguar]

Dobro, provjerit ću u katastru iz 1902. godine.
Ja sam tehničar, pa u stvari sve oko nas je tehnika. I zgrade i putevi i ....željeznice.

Javit ću se tek tada, kada ću to uradit.

Ne shvaćam zbog čega se toliko gubite, kad je nešto tako očigledno.

Sve kako sam napisao, tako jest. To nije Giusterna, je Semedella. Sve se lijepo vidi na fotografijama, iz kojeg god ugla sa gledate.

Vi ste se "zabetonirali" u ono što je Roselli napisao.

[Jaguar]

Kopar

Razglednica nije najjasnija, ali čini mi se da vidim dio pruge između stanica Semedella i Capodistria.

[železocestnik]

Ne razpravljam o tome, u šta sam se ja "zabetonirao", ja sam tehničar i za mene vrijede samo tehničke činjenice, a to su nacrti ili potpuno jasne fotografije.
Sve ostalo me ne zanima.

Kad ću imati tehničke činjenice može ići rasprava dalje, za sada nije dovoljno informacija. Ako je komu dovoljno informacija sve je u redu. Ali ne za mene.

Bez informacija iz Rosellijevih knjiga, ova tema bila bi...mrtva.

pozdrav
Darko

[Jaguar]

Pozdravljeni,

pošto su se snašle dvije teme u jednoj, potrebno je sada "dopuniti" fotografije, skinute sa internetskih stranica, na kojima možda i ne piše, kde i kada su snimljene fotografije ili se je možda nagađalo, što bi moglo biti i možda i neke netačne stvari. Bit će možda i novih podataka, ako zatreba...


Ali najprije "popravci" od kraja do početka. Mene su učili još od malena, da treba sve raditi po redu, "po vrsti kot so hiše v Trsti/po redu,kako stoje kuče u Trstu"...

Dopune i popravke ću počet od strane 14 prema strani 1



U glavnom će biti dodatki od velikog stručnjaka za ovu prugu Giulia Roselli-ja. Ako neće biti dopune od njega, posebno ću napisati, ko je autor.

Vidi se da je donji stroj pruge nasut u plićaku. Vidi se more s obje strane donjeg stroja. To ne može biti Giusterna. To je definitivno Semedella, kod crkve (kod čempresa), točno iznad slova "A" iz "SEMEDELLA".

Ja mislim, da oko hoćeš "srušit" neku tvrdnju u knjizi, internetu ili kde kod, treba da imaš bolji argumenat od onoga, koji je postojao do sada.

Ja bez originalnog nacrta pruge ili katastarskog nacrta područja, kde prolazi pruga, ne bih ispravljao, što je Roselli zapisao u knjizi:

"Lahek potniški vlak za kolavdacijo odseka Trst-Buje, fotografiran 22. marca 1902 v bližini Žusterne, med Semedelo in Izolo."

Ne razpravljam o tome, u šta sam se ja "zabetonirao", ja sam tehničar i za mene vrijede samo tehničke činjenice, a to su nacrti ili potpuno jasne fotografije.

Sve ostalo me ne zanima.

Kad ću imati tehničke činjenice može ići rasprava dalje, za sada nije dovoljno informacija. Ako je komu dovoljno informacija sve je u redu. Ali ne za mene.

Bez informacija iz Rosellijevih knjiga, ova tema bila bi...mrtva.

Sve ste lijepo napisali, osim razjašnjenja, na koji dio 14. stranice bi se trebao odnositi "popravak"

Dakle, popravak sa strane 14

[Jaguar]

Železniska proga prihaja v velikem loku v Izolo.

[Jaguar]

Ovinek v Jagodju.

Velik ovinek pred predorom "Šalet"

[Jaguar]

Strunjan. Železniška proga v dolini.

[Jaguar]

Prilog 1 - ovo je sigurno most preko Dragonje

U okviru bezbroj sajtova o Parenzani, pronađoh ovu fotografiju - razglednicu sa nazivom Sicciole i vezuje se za Parenzanu.

Prilog 2 - možda je ovo most preko kanala Sv. Odorika

Most čez reko Dragonjo.

[Jaguar]

Lokomotive

Austrijske državne železnice, kojima je ustupljena uprava nad Parenzanom, odlučile su da na liniji upotrebe lokomotive serije U, poznatog i proverenog tipa lokomotiva sa tenderom, sa tri vezane osovine i jednom zadnjom nosećom osovinom, koje su već tri godine uspešno saobraćale na drugim prugama uzanog koloseka Austro-Ugarske Monarhije.

Četiri nove lokomotive tipa U (U 20, 21, 22 i 23) izašle su iz poznate fabrike lokomotiva Krauss u Lincu i stigle u Trst krajem 1901. i početkom 1902. godine. Radilo se o lokomotivama na zasićenu paru, jednostavne ekspanzije, karakterističnog austrijskog oblika, s visokim i četvrtastim rezervoarima za vodu i štitnikom za gašenje varnica, koga je nakon Prvog svetskog rata italijanska uprava uklonila. Prve četiri lokomotive serije U,same su saobraćale na Parenzani od otvaranja pruge do 1908 godine, kada su zbog povećanja broja vozova i potrebe za rezervnim lokomotivama kupljene još četiri lokomotive istog tipa (U 37, 38, 39 i 40), iz fabrike lkomotiva Sigl iz Wiener Neustadta.

Krajem 1903. na Parenzani počinju da saobraćaju parna motorna kola sa 16 sedišta podeljenih na prvi i drugi razred. Do juna 1904. ona su povremeno saobraćala na deonici Buje-Trst, a potom su premeštena na neku drugu liniju u Austriji, uz obrazloženje da nisu bila tehnički pogodna za duge uspone i padove na Parenzani.

Povećan obim saobraćaja tokom sledeće dve godine, posebno na deonici Buje-Trst, zahtevao je teže kompozicije koje lokomotive serije U nisu bile u stanju da vuku ni sa potiskivalicom. Stoga je razrađen nacrt namenske tender lokomotive, isključivo za potrebe Parenzane. Bila je to serija P (Poreč) sa četiri vezane osovine i zaprežnim tenderom na pregrejanu paru jednostavne ekspanzije, sa 300 konjskih snaga, i težiom od 36,1 tonu. U odnosu na lokomotive serije U, serija P imala je manje izbočene vodene rezervoare, skladištem za ugalj u zadnjem delu kabine, vitkiju i savremeniju liniju zahvaljujući manjoj dužini i boljim proporcijama, kraćem dimnjaku i manjem i drukčijem štitniku za gašenje varnica. Ona je takođe uklonjena posle 1918 godine, dolaskom italijanske uprave.

Godine 1911. Parenzana je dobila tri lokomotive serije P, takođe napravljenih u fabrici lokomotiva Krauss u Lincu i označene skraćenicama P1, P2 i P3, koje su zamenile tri lokomotive serije U (37, 38 i 40), koje su premeštene na druge austrijske pruge. U vihoru Prvog svjetskog rata izgubljene su lokomotive U 21 i 22. Parenzani je ostalo drugih šest lokomotiva serije U (4,7,8,31,33 i 42), dodatih za vuču vojnih vozova koji su snabdevali artiljerijske baterije i garnizone na obalama severne Istre; tada je vozni park Parenzane obuhvatao 12 lokomotiva: devet iz serije U i tri iz serije P.

Međutim, nekoliko godina kasnije, jak saobraćaj, za koji se predviđalo da će se još više razviti, podstakao je Italijanske državne železnice da iskoriste materijal iz fabrike lokomotiva Krauss u Lincu na račun otplate ratnog duga. Stoga je fabrici lokomotiva Officine Meccaniche Italiane (potom Reggiane) iz Reggio Emilie naručeno šest novih lokomotiva serie P sa oznakama od P4 do P9, koje su postavljene na liniju Trst-Poreč krajem 1922. i početkom 1923. godine.

Prvotno so se uporabljale triosne parne lokomotive vrste U brez tendrov. Ker so se vzponi na progi izkazali za prehude, so naročili izdelavo močnejših lokomotiv vrste P. Le te je kot nekakšne križance med povečano lokomotivo U in lokomotiv iz Bosne skonstruiral Karl Gölsdorf, prve so iz tovarne v Linzu prišle leta 1911. Pod italijansko upravo so uporabljali kopije lokomotiv P, ki so jih v letih 1922 in 1923 izdelali v Reggio Emilii.
Leta 1903 so poskušali uvesti motorni vlak BCM/s51, ki je bil pravzaprav le en sam potniški vagon s parnim strojem na enem koncu. Ker se to vozilo ni obneslo, so ga že leta 1906 prodali v avstrijski Pinzgau.
Vagoni so bili dolgi 8,5 m. Potniški so imeli po 30 sedežev, lahko so jih osvetlili s petrolejkami, imeli so balkone, ni pa bilo toaletnih prostorov. Uporabljali so se še tovorni (tako odprti kot zaprti) in prtljažni vagoni. Tik pred ukinitvijo proge je bilo v prometu skupno 180 vagonov.

Večina prvotnih lokomotiv U je bila po umiku iz prometa razrezana v staro železo. Ohranila se lokomotiva U-37, ki so jo najprej prodali avstrijski železnici med Weizem, Birkfeldom in Rattnom, med 1. svetovno vojno je prišla na neko gozdno železnico v Bosni, nato pa so jo uporabljali v busovaški opekarni, dokler je niso po »upokojitvi« prepeljali v Koper in razstavili pred novo železniško postajo. Razstavljeni vagoni poleg te lokomotive so prišli iz Bosne in niso nikoli vozili po Porečanki. Druga od ohranjenih lokomotiv U, U-40, še danes vozi po avstrijski železnici Murtalbahn.

Izmed lokomotiv P sta se ohranili dve. P-7 je danes ohranjena v milanskem tehniškem muzeju, P-4 pa je med 2. svetovno vojno prišla na proge Bosne in Srbije. Nazadnje je vozila v okolici Čačka. Leta 2002 so blizu izolske bencinske črpalke razstavili še lokomotivo P-3, ki sicer ni nikoli vozila po Porečanki. Ljubljanski Železniški muzej je pred leti z zamenjavo iz Avstrije pridobil še eno lokomotivo vrste P, ki so jo po 1. svetovni vojni izdelali iz delov, iz katerih bi morali izdelati in dobaviti dodatne lokomotive za Porečanko.