Železnička stanica Beograd na starim razglednicama i fotog.

[ivanjz]

Železnička stanica Beograd.

http://www.google.com

[ivanjz]

Železnička stanica Beograd 1966. godine.



http://www.google.com

[ivanjz]

Ložionica Beograd sredinom 50-tih godina.

http://www.google.com

[ivanjz]

shuca je napisao:

Preuzeto sa sajta Politikin zabavnik...

[ivanjz]

shuca je dodao:

[ivanjz]

Presa je napisao:

Još jedna stara razglednica železničke stanice Beograd.

http://www.google.com

[ivanjz]

Presa je napisao:

Stara razglednica beogradske železničke stanice.

http://www.google.com

[ivanjz]

811-110 u stanici Beograd.

http://www.google.com

[cira-1]

sa foruma PZprenosim jednu lepu fotografiju.

Kajzer, nemački car je u Beograd stigao vozom 09.01.1916. Postavio Milorad.

[cira-1]

Na forumu PZ g. Varos Kapija je postavio jednu fotografiju iz 1957. godine, g. Dorcolac je priložio tekst iz tih vremena. Starija generacija se seća, a mlađa je moža samo čula.

Železnička stanica Beograd 1957. godine. Sa foruma Varos Kapija .


Ljudi su se, noseći teške kofere i uvezane kartonske kutije, gubili u lavirintu uzavrele mase putnika. Spuštalo se veče a vazduh je još bio vreo. Svetina je trčala i nestajala u gomili vukući zbunjenu decu sa sobom. I dok su retki mirno stajali i pušli, većina njih se dovikivala ili nekome mahala, a sa razglasa stizalo obaveštenje o prispeću voza preko Ljubljane, Zagreba i Vinkovaca. Nosači sa zelenim kapama vabili su nušterije dok su električna kolica sa bagažom nečujno i spretno vijugala kroz šarenoliku masu. Na peronima je vrvelo. Neke kompozicije su pristizale, druge opet, uz trzaj, polazile. Na neke su se, pak, ksčila nova kola ili menjale lokomotive iz kojih je šištala bela para koja je putnicima zaklanjala vidik. Iz garavih čunkova ovih grdosija sukljao je crni dim koji je gušio. Sve je posećalo na Meneova uljana platna pariske stanice Sen Lazar.
Kada smo se konačno smestili na jrdnu stranu kupea počela su uobičajena pitanja poput onih „kada ćemo da krenemo” ili „dali smo seli u pravi voz” pa onda „žedan sam” „gladan sam”....Mati je vadila delove pečenog pileta i zreo paradajz, što jeu to vreme,bio uobičajeni obrok na putovanjima. Negde u toku tog raspakivanja i voz bi se konačno pokrenuo a ja sam utonuo u san.

(Crtice iz autobiografije)