Sve vezano za pruge uskog koloseka u Srbiji
Moderator: jovanla
Odgovori 178 Posta · Stranica 1 od 18 · 1, 2, 3, 4, 5 ... 18
Kontrolni Panel Moderatora Pruga uskog koloseka Stalać-Kruševac-Kraljevo-Čačak-Užice
Site Admin

Postovi: 36
Pridružio se: 29 Mar 2012, 18:07
Sve vezano za ovu prugu
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Korisnikov avatar
Direktor železnice

Postovi: 1894
Pridružio se: 30 Mar 2012, 11:18
Evo jednog orginalanog teksta o o ovoj pruzi.

"Dve decenije po izgradnji moravske pruge Beograd-Niš, počelo je trasiranje pruge Stalać-Kruševac-Kraljevo-čačak-Užice-Šargan-Vardište. Ta poprečna (transverzalna) pruga u Srbiji bila je podeljena na četri sekcije: Stalac-čačak, čačak-Užice, Užice- Šargan i Šargan-Vardište. Terenski radovi na trasiranju pruge trajali su pola godine i završeni su do kraja 1903. Planovi su izrađeni za prugu uzanog koloseka od 760 mm.

U vreme kada je trasirana zapadnomoravska pruga Stalać-Užice-bosanska granica, Austro-Ugarska je gradila vojno-strateški značajnu prugu Sarajevo-Vardište, sa krakom Međeđa-Uvac. Ova istočna bosanska pruga bila je duga 167 kilometara. Prolazila je kroz 99 tunela ukupne dužine skoro 13 kilometara, što je činilo 8 odsto od dužine cele pruge. Od Sarajeva, trasa je prvo išla dolinom Miljacke, na planinu Romaniju, potom dolinom reke Prače, od Ustiprače, dolinom reke Drine, od Višegrada dolinom reke Rzava do Vardišta. Puštena je u sobracaj 1. jula 1906. godine.

Pruga Stalać-Užice-Mokra Gora počela je sa gradnjom 1907. Bila je dobijena saglasnost od Austro-Ugarske za priključenje ove pruge kod Vardišta na već izgrađenu prugu Sarajevo-Vardište. I pored carinskog rata (1906-1910) austro-ugarska vlada je dala odobrenje za povezivanje zapadne srpske pruge sa istočnom bosanskom prugom, kako bi osujetili plan o izgradnji jadranske transverzale preko turske teritorije.

Pruga Stalać-Užice završena je 1912. godine, neposredno pred početak Prvog balkanskog rata. Prvi voz u Užice stigao je 16. juna 1912. godine oko 13 časova, okićen zastavama i pozdravljen topovima. Svečani voz dovezao je u Užice masinovođa Slobodan Savić, bivši mašinski bravar. Pisak lokomotive uključio je kod Vrela, i tako ga dovezao na tek izgrađenu železničku stanicu u varoši. Na stanici ga je dočekalo oko dve hiljade ljudi. Užice je konačno dobilo železničku prugu.

Pruga do Stalaća imala je duzinu 167,8 kilometara."
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Korisnikov avatar
Direktor železnice

Postovi: 1894
Pridružio se: 30 Mar 2012, 11:18
Evo pregleda stanica između Stalaća i Čačka grafički prikazanog.

Slika

Dva reda vožnje dobijena od saebrala:

Slika

Vidi se da nema direktnog voza između Stalaća i Čačka. Kraljevo je
postalo centar zbog pruge normalnog koloseka.

Evo još jednog starijeg voznog reda od prije drugog svjetskog rata, kad su još vozili direktni vlakovi između Stalaća i Čačka.

Slika

Iz reda vožnje Čačak - Užice.

Slika

http://www.google.com
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Ložač

Postovi: 75
Pridružio se: 02 Apr 2012, 17:19
Za moje prvo javljanje na novom forumu izabrao sam temu o kojoj je već bilo reči. Radi se o stanici Ovčar Banja na pruzi uzanog koloseka Čačak - Užice. Već sam ranije pisao da je to jedna od retkih stanica na uzanim prugama koja je menjala svoj položaj. Evo sada malo detaljnijih podtaka o tome.

Slika

Na prvoj slici je "originalna" stanica Ovčar Banja. Nalazila se u krivini, blizu samog naselja i stanična zgrada je bila sa desne strane pruge. Interesantna je priča o mostu koji se vidi na kraju stanice. Taj most nije preko reke tj. Z. Morave već je napravljen za budući kanal hidrocentrale. Morava je kod Ovčar Banje dobro mesto za gradnju elektrane pa je ona bila planirana još početkom XX veka tj. kada je ova pruga građena. Međutim što zbog izbijanja balkanskih i I sv. rata što zbog finansiskih problema nije sagrađena sve do pedesetih godina. Dakle oko 40 godina ovaj most praktično nije premošćavao ništa. Kada je posle II svetskog rata konačno došlo do izgardnje hidrocentrale ona je napravljena sa mnogo većom snagom i gabaritima nego što je prvobitno planirano. Tome je smetao ovaj most i stanica Ovčar Banja pa je ona premaštena na novu lokaciju ispred samog mesta, otprilike gde se sada nalazi stanica normalnog koloseka. Nova stanica se vidi na drugoj slici. Nalazila se sa suprotne tj. leve strane pruge u smeru ka Užicu.

Slika
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Korisnikov avatar
Direktor železnice

Postovi: 1894
Pridružio se: 30 Mar 2012, 11:18
Raspored koloseka železničke stanice Čačak uskog koloseka.

Slika

Prvi kolosek bio je manipulativni. Drugi kolosek bio je izlazni za pravac Kraljevo-Kruševac-Stalać.
Na treći kolosek ulazili su i izlazili vozovi iz pravca Ljubića, preko rasputnice "Č", i iz Požega preko rasputnice "T".

Stanice Čačak i Ljubić sačinjavale se jedinstvenu tehnološku celinu.
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Korisnikov avatar
Direktor železnice

Postovi: 1894
Pridružio se: 30 Mar 2012, 11:18
Ssdž361 je napisao:

Prvo da prikažemo trijanglu kod Čačka.

Slika

Skretnica u pravcu stanice Trbušani se kasnije zvala rasputnica T a ona u pravcu Čačka rasputnica Č. Stanica Ljubić je bila blizu skretnice iz tog pravca tako da je ona pripadala staničnom području te stanice i nije imala posebni naziv. Direktan pravac Ljubić - Trbušani (Užice) je korišćen uglavnom za teretne vozove. Svi putnički vozovi su ulazili u stanicu Čačak. Vozovi Beograd/Lajkovac - Čačak - Užice/Sarajevo kod kojih je menjana lokomotiva u Čačku su ulazili u tu stanicu krakom Ljubić - rasputnica Č. Nakon zamene lokomotive izlazili su krakom rasputnica Č - rasputnica T. Međutim brzi vozovi Beograd - Sarajevo sa lokomotivama serije 85 kod kojih se mašina menjala tek u Užicu, imali su posebno propisanu proceduru da bi se gubitak vremena zbog promkene pravca kretanja u Čačku sveo na minimum. Ti vozovi su iz pravca Ljubića ulazili normalno u stanicu Čačak sa lokomotivom na čelu voza. Ona je ostajala na svom mestu a na začelje voza je kačena manevarska lokomotiva stanice Čačak. Ona je vukla voz nazad u stanicu Ljubić. Tu se manevarka otkačinjala a voz kod koga je vozna lokomotiva ponovo bila na čelu je nastavljao vožnju u pravcu Užica preko kraka trijangle Ljubić - rasputnica T. Pored ovoga ova trijangla je služila i za okretanje lokomotiva jer stanica Čačak (a ni Ljubić) posle I sv. rata nisu imali okretnicu.
Kilometraža skretnica na ovoj trijangli se vidi na slici. Skretnice na pravcu Ljubić - Trbušani imaju kilometražu pruge Beograd - Sarajevo a na pravcu prema Čačku imaju stacionažu pruge Stalać - Čačak/Ljubić

Prva stanica od Čačka prema Užicu je bila stanica Trbušani.

Slika

Stanica Trbušani je imala 2 prolazna i jedan slepi kolosek. Ova stanica je izgrađena tek sredinom dvadesetih godina kada je posle izgradnje pruge preko Šargana znatno porastao saobraćaj prema Užicu. Kilometražu možete videti na slici.
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Korisnikov avatar
Direktor železnice

Postovi: 1894
Pridružio se: 30 Mar 2012, 11:18
Sdž36 je napisao:

Za sada samo kratki telegrafski nastavak:
Stanica Prijevor.


Ova stanica je izgrađena kada i ova železnička pruga, dakle 1912. godine.
Ova šema je iz 1957. godine. Stanica Prijevor je od početka imala 3 koloseka ali je kao i ostale na SDŽ uzanim prugama prvobitno imala takozvani "belgiski" raspored koloseka. To znači da su vozovi iz oba pravca ulazili u stanicu u pravac a izlazili u skretanje tj. nije postojao jedan glavni prolazni kolosek. Ovakav raspored se smatrao boljim u ta vremena jer nije moglo da se desi da voz koji je zaksnio sa smanjenjem brzine uđe u skretanje prebrzo i to izazove udes. Takođe znatno je smanjenja mogućnost direktnog sudara dva voza koji greškom istovremeno ulaze u stanicu. Ali mana je što vozovi koji prolaze stanicu moraju da smanjuju brzinu jer će uvek da izlaze u skretanje. To u početku nije mnogo smetalo jer su saobraćali uglavnom samo putnički i mešoviti vozovi koji su i inače stajali po svim stanicama. Kada je posle izgradnje veza sa Bosnom i Beogradom počeo intenzivniji saobraćaj direktnih i brzih vozova ovakva kolosečna situacija po malim međustanicama je usporavala saobraćaj i one su rekonstruisane na klasičan oblik. Pošto su se u međuvremenu propisi, sredstva veze i signalizacije poboljšale, veća bezbednost prvobitne kolosečne šeme nije bila od presudnog značaja.
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Korisnikov avatar
Direktor železnice

Postovi: 1894
Pridružio se: 30 Mar 2012, 11:18
Sdž361 je napisao:

Pre nego što nastavim sa šemama stanica mislim da nije loše da pogledamo kako je izgledala trasa pruge kroz Ovčarsko-Kablarsku klisuru. Ova klisura poznata po svojim brojnim manastirima je i jedna od najlepših rečnih klisura u Srbiji. Sa Ovčarom i Kablarom koji kao kule stražare dominiraju nad Zapadnom Moravom ostavljale su upečatljiv utisak na sve putopisce koji su njome prolazili. Kao što na karti vidite reka prolazi kroz ovu klisuru jako vijugajući (Nije čudo da je ovde u Jelen Dolu jedan od najboljih kamenoloma Srbije. Stena je sigurno "ljuta" jer se Morava očigledno propisno namučila da ovde probije svoj tok). Takav oblik klisure je nama živopisan ali je zato propisno namučio inženjere. Teško je bilo projektovati i sagraditi prugu kroz Ovčarsko-Kablarsku klisuru. Prva trasa je morla da se napusti i tek posle mnogo varijantisanja napravljen je definitivni projekat. Na priloženoj karti prvobitna uzana pruga je predstavljena roze bojom (zbog uočljivosti). Kao što vidite da bi se izbegao najkrivudaviji deo klisure kod Međuvršja pruga iz pravca Čačka nije išla dolinom Z. Morave već njene male pritoke Kamenice i u moravsku dolinu se vraćala kroz Vidovski tunel. Zatim je pored manastira Nikolje trasom koja je i danas vidljiva sa puta dolazila do stanice Ovčar Banja. Inače kod manastira Nikolje je bilo stajalište. Od stanice Ovčar Banja pruga je jednim kraćim tunelom izlazila pravo na most pored brane hidrocentrale Ovčar Banja. Između tunela i mosta postojao je putni prelaz sa rampom koji pamte mnogi koji su tada prolazili magistarlom. Trasa pruge je kratko bila na desnoj obali Z. Morave da bi se brzo drugim mostom vratila na levu obalu pored puta. Oba ova velika čelična mosta postoje i danas. Plavom bojom je (otprilike) označena trasa današnje pruge normalnog koloseka. Ona do stanice Ovčar Banja koja se otprilike i nalazi na mestu uzane ima potpuno drugačiju trasu. Ona od Čačka ide dolinom Z. Morave ali kao što vidite to je iziskivalo izgradnju dva velika mosta i dva dugačka tunela. Na ovom delu je sigurno trasa uzanog koloseka bila mnogo jeftinija. Iza Ovčar Banje i normalna pruga ulazi u tunel koji je mnogo duži od uzanog ali zato izbegava dvostruki prelazak preko reke. Možda su ovde projektanti normalne pruge našli bolje rešenje. Inače trasa uzane pruge je nešto korigovana kod stanice Ovčar Banja kad je posle rata građena hidrocentrala Ovčar Banja.

Slika

Stanica Ovčar Banja:

Slika

Ova stanica je s obzirom na teren na kome se nalazi uvek imala samo dva koloseka i sagrađena je kad i pruga 1912. godine. Ovo je šema iz 1957. godine kada je trasa a i sama stanica nešto pomerena zbog izgradnje tunela brane hidrocentrale. Kao što možete da vidite postoji slepi kolosek koji je označen sa "stara Ovčar Banja" i to je ostatak starih koloseka. Pored ovoga postoje dva industriska koloseka građevinskog preduzeća "Kablar" koji su na ovoj šemi već precrtani tj. demontirani do mtog vremena. Oni su služili za vreme izgradnje hidocentrale za materijal i opremu.
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Korisnikov avatar
Direktor železnice

Postovi: 1894
Pridružio se: 30 Mar 2012, 11:18
Sdž361 je napisao:

Stanica Jelen Do.

Slika

Ova stanica je takođe sagrađena kada je napravljena i pruga i od početka je imala 3 koloseka. Kolosek koji se odvaja od prvog koloseka je industriski kolosek za kamenolom "Jelen Do" koji je bio značajan i u vreme uzane pruge.
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Korisnikov avatar
Direktor železnice

Postovi: 1894
Pridružio se: 30 Mar 2012, 11:18
Sdž361 je napisao:

Stanica Kratovska Stena je sagrađena tek posle II svetskog rata. Tada je u Lučanima počela izgradnja velikog vojnoindustriskog kompleksa koji je povezan industriskim kolosekom sa prugom Beograd - Sarajevo. U početku je, dok je tim kolosekom prevožen samo građevinski materijal, na mestu spoja postojala obična rasputnica. Kasnije se pokazala potreba za posebnim kolosecima. Pošto u vojnoindustriski kompleks u Lučanima nije smela da ulazi parna lokomotiva, za vuču vozova je korišćena lokomotiva bez vatre (a pominju se i neke akumulatorske lokomotive). Te lokomotive su imale ograničen radijus kretanja i nisu mogle da se koriste na prugama JŽ. Zato je u Kratovskoj Steni podignuta posebna stanica koja je služila za promenu lokomotive i ostale neophodne manevarske operacije za prelaz kola sa JŽ na industrisku prugu.

Slika

Ovaj kolosek sa posebnim režimom rada na njemu je razlog što je uzani kolosek između Čačka/Ljubića i Požege kao i industriski koloseci u Lučanima ostali dosta dugo u upotrebi. Kada je normalizovana pruga Čačak - Požega i krak do Lučana probano je sa specijalnom dizel lokomotivom ali to nije funkcionisalo pa je u Šinvozu napravljena lokomotiva bez vatre za normalni kolosek koja je i dan danas u upotrebi.
Informacija
Privatna poruka Upozori korisnika
Sledeća
Odgovori 178 Posta · Stranica 1 od 18 · 1, 2, 3, 4, 5 ... 18
Korisnici koji su trenutno na forumu: Bing [Bot] i 1 gost
Powered by phpBB3
Copyright ©2008 phpBB Group.
Sva vremena su u UTC [ DST ]. Danas je 20 Dec 2014, 05:25
Designed by Monitonix