Puga uskog koloseka Zabrežje-Obrenovac-Lajkovac-Valjevo

[ivanjz]

Srpski zarobljenici rade na izgradnji pruge od reke Save do Boljevca. Poznato je da je Austrougarska vojska izgradila ovaj krak pruge uskog koloseka do stanice Boljevci gde se vršio pretovar. Iz Zabrežja su vagoni transportovani trajektom preko reke Save. Ovakav način transporta ostaće u upotrebi sve do 1929. godine kada je izgrađena uzana stanica Beograd-Sava na glavnoj železničkoj stanici u Beogradu.

http://www.google.com

[PECELJ]

Šema koloseka u žel.stanici Valjevo u posleratnom periodu (po mom sećanju) :

Sema kol.Va posle WWII.jpg (96.44 KiB) Pregledano 2737 puta

[PECELJ]

G.sdz361 je na forumu zeleznice.net objavio jedan vrlo zanimljiv tekst, koji prenosim u celini i koji se delom odnosi i na nikad izgrađenu prugu Valjevo-Loznica (760mm).

Kao što je poznato pruga je početa sa gradnjom 1914.g.(francuski konzorcijom) ali je prekinuta zbog rata. Isto se desilo i 1941.godine.
Danas postoje ostaci te gradnje (tunel u Valjevu ka Loznici, nasipi i betonska konstrukcija mosta na 5 i 9 km preko reke Obnice).

Evo tog teksta :
Prugu Podgorica - Donja Plavnica je prvo napravila Austro-Ugarska vojska posle okupacije Crne Gore. Ali prilikom povlačenja krajem 1918. godine oni su je demontirali i evakuisali sav kolosečni materijal i vozni park.
Prugu po malo izmenjenoj trasi i sa potpuno novim staničnim objektima je ponovo izgradila železnička komanda vojske Kraljevine SHS 1924-25 godine. Šine za ovu prugu dopremljene sa demontirane pruge Valjevo - Pričević u zapadnoj Srbiji. Tu prugu je tokom I svetskog rata napravila srpska vojska za snabdevanje svojih jedinica na frontu prema Drini. Što se voznog parka tiče vojska je tamo poslala dve lokomotive, jednu bivših Pruskih vojnih železnica
sa teritorije Makedonije i jednu bivšu kuk vojnu lokomotivu sa teritorije Srbije.
Ova pruga je kasnije predata na upravljanje državnim železnicama i uključena u javni saobraćaj.

I još jedan komentar oko spiska pruga iz monografije "100 godina železnica Jugoslavije" iz 1949. godine. Taj spisak je veoma precizan i tačan ali se on odnosi samo na pruge koje su bar u nekom periodu bile pod upravom državnih železnica (SHS; JDŽ; JŽ). Sve ostale pruge, a kojih je bilo dosta i od kojih su neke imale i redovan putnički saobraćaj ( kao na primer pruga Belo Polje/Sukovo - Rakita) se u ovom spisku ne pominju.

Mada sam iz Valjeva, sada prvi put čujem da je bilo izgleda nekakvog saobraćaja na deonici Valjevo-Pričević (13km) tokom 1914/15.g.
Dobro bi bilo da nam g.sdz361 ili neko drugi da malo više detalja o ovome što je naveo.

Na kraju prilažem kratak tekst i jednu sliku ostataka mosta g.cira-1 :

Stubovi za most preko reke Obnice.


Zbog izbijanja Prvog svetskog rata pruga širine 760 mm nikad nije položena. Novi pokušaj je usledio početkom 1941. godine.

I ovde se postavlja pitanje da li su ostaci ovih betonskih stubova iz WWI ili iz 1941.godine ?

[sdz361]

Vojna pruga Valjevo - Pričević i pruga Valjevo - Loznica nisu baš mnogo u vezi sem što su građene na istom pravcu.
Pruga Valjevo - Loznica je planirana i građena kao važan deo državne železničke mreže po svim standardima javnih železnica. U "verziji" pre I svetskog rata projektovana je za kolosek 0,76 m jer je vezivala pruge tog koloseka.
Međutim pruga Valjevo - Pričević je vojna poljska železnica provizornog karaktera koju je gradila srpska vojska za snabdevanje svojih jedinica i prevoz ranjenika sa kolosekom 0,60 m. Ona je položena po državnom putu Valjevo - Kamenica - Loznica do iznad sela Zlatarić a onda je da bi izbegla velike uspone na ovom putu "spuštena" pored reke Obnice i išla tako sve do mehane u Pričeviću. Dakle trasa ove vojne pruge je imala provizorni karakter. Na ovoj pruzi je bilo nekoliko većih mostova preko Obnice i svi su bili drvene konstrukcije.

Iako su podaci o ovoj pruzi dosta šturi pominje je Milenković u svojoj istoriji građenja železnica u Srbiji. Njegovi navodi su citirani u Nikolićevoj istoriji železnica kao i u knjizi "Vek valjevske železnice". Malo detaljniji opis je dat u Kalendaru "Kolubara" iz 1992. godine gde Čedomir Protić navodi svoje sećanje o ovoj pruzi iz vremena Austro-Ugarske okupacije i neposredno posle rata. U skraćenom obliku i to je navedeno u knjizi "Vek valjevske železnice" (str 136).

Međutim pošto sam ja našao dosta originalnih dokumenata o ovoj pruzi u Vojnom Arhivu moram da kažem da u svim citiranim knjigama ima određenih netačnosti (od datuma njene izgradnje do toga da su je gradili okupatori). S obzirom da je ovo jedina prava vojna pruga koja je sagrađena na teritoriji Srbije trebalo bi joj posvetiti malo više pažnje.

Ovu prugu je nastavila da koristi kuk vojska tokom okupacije, čak su je malo i dogradili. Prilikom povlačenja ovu prugu nisu rušili tako da je kraj rata dočela u dobrom stanju (postoji zapisnik vojno.železničke inspekcije od 02.10.1919.). Uprkos tome veoma brzo je demontirna (1923. godine) iako bi očigledno bila korisna tom kraju. Moguće je da se očekivao skori nastavak gradnje "prave" pruge ka Loznici i da su je zato tako hiro uklonili.

Dakle kameni stubovi koje pominjete nisu iz I sv. rata već ostatak radova pred II sv. rat.

[PECELJ]

Najlepše hvala g.sdz361 na detaljnim informacijama. Mislim da vrlo malo ljudi iz Valjeva zna nešto o tome.
Posetiću g.Rankovića koji je pisao knjigu "Vek valjevske železnice" i preneti mu Vaš tekst a ove godine se obeleža i 100 godina od početka WWI,
a Valjevo tu ima značajnu ulogu (Čuvena Valjevska bolnica).

Nećete se ljutiti ako Vas još malo "zloipotebim". Naime u knjizi g.Govedarevića-Privatne pruge....pominje se sledeće :

Zlatar.jpg (72.11 KiB) Pregledano 2712 puta

Ja sam pokušao nešto da saznam u Muzeju i Istorijskom arhivu, ali bez uspeha. Da li imate kakve podatke o tome ?

[sdz361]

Na žalost sem ovoga nisam našao ni na jedan drugi podatak o ovom rudniku. A pasus iz knjige N. Govedarevića je pruzet iz najbolje knjige o istoriji naših rudnika uglja: "Razvoj ugljenokopa i ugljarske privrede u Srbiji" našeg akademika Vasilija Simića.

U arhivama Ministarstva Rudarstva FNRJ i NRS koje sam pretraživao u Arhivu Jugoslavije i Arhivu Srbije se ovaj rudnik ne pominje. Očigledno je postojao jako kratko. Mislim da nije imao ni lokomotive već su vagoneti vučeni stokom ili gurani čim o njemu nema podataka.

Što se pruge Valjevo - Pričević tiče citiraću naredbu vojvode Živojina Mišića o otvaranju saobraćaja na njoj. Vojvoda Mišić je inače tada bio komandant I armije kojoj je "pripadala" ova pruga.

"Valjevo 7. jula 1915. u 11 i 10 pre podne

Komandantu dunavske divizije II poziva

Nova poljska železnica u dolini Obnice od Valjeva do Pričevića gotova je i 5. ov. meseca predata saobraćaju za vojne potrebe.
Do daljeg naređenja ovu će prugu za sada koristiti samo Moravska divizija II poziva i dunavska divizija II poziva i etapna komanda ove armije za prenos hrane, furaži i ostalih intendantskih potreba.

....

Načelnik armiske intendature izdaće potrebna naređenja za pravilan i uredan utovar intendantskih potreba na valjevskoj železničkoj stanici te da vozovi bez odocnjenja tačno polaze sa početne stanice, a načelnik armiskog saobraćaja izradiće raspored i red vožnje za prugu Valjevo - Pričević i do 11. ov. meseca saopštiće ga armiskom intendantu, komandantima Moravske divizije II poziva i dunavske divizije II poziva i komandantu armiske etapne komande, kao i regulisati sva pitanja pružnog i vozog osoblja koje do 11. ov. meseca mora biti na svojim mestima radi urednog redovnog saobraćaja.

Do početka redovnog saobraćaja 11. ov. meseca načelnik armiskog saobraćaja koristiće prugu Valjevo - Pričević za prenos građe za podizanje magacina u Pričeviću, kao i za prenos železničkog materijala potrebnog za dalje podizanje ove pruge.

Štab I armije komandant vojvoda Mišić"

[presa]

Negde na pruzi Čukarica - Obrenovac.

http://www.google.com

[Karlito]

Потребни су ми историјски подаци везано за пруге у Ваљеву и околини. Потребно ми је за излагање на РТВ Вујић Ваљево, за око 10 минута приче. О Ваљево-Забрежје-Београд има јако пуно података, али има јако мало података о ратној прузи ка Каменици (тек неколико реченица у једном од претходних постова), и шумској прузи ка Повлену (за коју сам чуо, али ништа не знам о њој).

Како доћи до књиге о 100 година железнице у Ваљеву?

Дана 13.3.2014. би требало да се сними емисија, а 20.4.2014. да се емитује. Уредник Слободан Раковић.

Унапред хвала на било којој помоћи.

Полак Карло

[PECELJ]

Потребни су ми историјски подаци везано за пруге у Ваљеву и околини. Потребно ми је за излагање на РТВ Вујић Ваљево, за око 10 минута приче. О Ваљево-Забрежје-Београд има јако пуно података, али има јако мало података о ратној прузи ка Каменици (тек неколико реченица у једном од претходних постова), и шумској прузи ка Повлену (за коју сам чуо, али ништа не знам о њој).

Како доћи до књиге о 100 година железнице у Ваљеву?

Дана 13.3.2014. би требало да се сними емисија, а 20.4.2014. да се емитује. Уредник Слободан Раковић.

Унапред хвала на било којој помоћи.

Полак Карло

Pomenutu knjigu možete možda naći. ako je imaju :

Copyright © 1999-2014 KOLUBARA Izdavačko društvo | Vuka Karadžića 16/II * Valjevo, Srbija

Kontakt telefoni: +381 14 290 730, 290 731 | e-mail

Ja je nemam.

O šumskoj pruzi ka Povlenu, kako je Vi nazivate, ima samo ono što sam objavio na ovoj strani.

O ratnoj pruzi ka Pričeviću Vam je sasvim dovoljno ono što je pisao g.sdz361 naovoj temi-

[jovanla]

.


Velika poplava u Tamnavi, jula 1926. godine.

Poplava_1926.jpg (58.97 KiB) Pregledano 2631 put

Jula 1926 pruga Zabrežje - Valjevo nije bila u saobraćaju jer je čitava Tamnava bila poplavljena. Vodeni stub je u oblasti Tamnave na mestima bio i do 10 metara visine. Svojevremeno je jedan stari Lajkovčanin pričao kako se daleke 1926. godine u julu mesecu vraćao sa odsluženja vojnog roka iz Obrenovca. Vraćao se obilazno, preko Mladenovca a kada je voz stigao u Lajkovački atar, od Belog Broda do Lajkovca probijao se kroz naslage vode jer je i pružni nasip bio poplavljen.
Poplava je bila nezapamćena. Retke su godine ranije bile da se Kolubara ne izlije ali da poplavi celu svoju dolinu dogodilo se, koliko ima podataka, još za vreme Trojičkog vodoplava 1893. godine. Za vreme poplave 1926. godine materijalna šeteta je bila veoma velika. Useva nije ostalo ni 5 %, mnogo je stoke odnela voda, a trave u livadama su propale.



.